Vukova nagrada za 2011. koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, uručena je danas laureatima u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.
Dobitnici 48. Vukove nagrade su Zadužbina „Dositej Obradović“, dramski pisac i profesor Akademije umetnosti u Beogradu Siniša Kovačević, urednica RTS-a i rediteljka Negosava Nena Kunijević, likovni umetnik i književnik Predrag Bajo Luković, književnik Radovan Beli Marković.
Nagrada je pripala i dramaturgu i književniku iz Požarevca Milisavu Milenkoviću, istoričaru umetnosti Dušanu Milovanoviću, književniku Petru Sariću, istoričaru književnosti i profesoru Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Gojku Tešiću i akademskom slikaru prof. Milošu Šobajiću.
Izuzetna Vukova nagrada dodeljena je Umetničkoj livnici „Jeremić“ iz Beograda. Tešić je u izjavi Tanjugu rekao da je Vukova nagrada najsvetlije priznanje koje može dobiti neko ko je posvećen srpskoj kulturi.
„Ono što me vezuje za Vukovu tradiciju, a što je i u obrazloženju žirija rečeno, jeste posvećenost traganju za onim vrednostima koje su skrajnute najčešće iz ideoloških razloga i pokušaj da se iz te zaboravljene baštine izvuku namerno zapostavljene vrednosti“, istakao je Tešić.
On je primetio da činjenica da „to svetlo ime (Vuk Karadžić) postoji i danas u srpskoj kulturi i da je u najlepšim tokovima evropske tradicije, čovek koji je srpsku kulturu uveo u evropski kontekst, dovoljan je podatak da tu baštinu treba čuvati po svaku cenu“.
Kovačević je Tanjugu rekao da je Vuk Karadžić „paradigma srpskog identiteta, praprostor srpskog jezičkog i misaonog postojanja“ i da mu ovo priznanje znači, naročito ako se uzme u obzir „koliko je Vuk danas napadan i koliko ga njegovi potomci manje razumeju“.
Šobajić je, obraćajući se u ime svih dobitnika, istakao da na Vukovom delu počiva ono najznačajnije u srpskoj kulturi, kojom „mi argumentujemo samosvojstvenost i jačamo temelje svog opstanka na balkanskoj vetrometini“.
On je istakao da je velika zasluga Vuka Karadžića što je „Srbiju još pre 200 godina kroz narodnu poeziju uveo u Evropu“. Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Ljubivoje Ršumović u prigodnoj besedi podsetio je na Vukov doprinos srpskom jeziku, ocenivši da je on „jedan od najsigurnijih putokaza na putu srpskog naroda iz vekovne zaostalosti“ i da je „jezikom Srbiju poveo u Evropu“.
Žiri Vukove nagrade radio je u sastavu: akademski slikar prof. Momčilo Antonović, kompozitor prof. Svetislav Božić (predsednik), književnik prof. Milovan Vitezović, istoričar Žarko Dimić, muzički umetnik Bora Dugić, dramska umetnica Rada Đuričin, književnik i književni prevodilac Dragan Mraović, književnik Ljubivoje Ršumović i vodeći orjentalista prof. dr Darko Tanasković.
Vukova nagrada sastoji se od diplome (rad akademskog slikara Radomira Stevića Rasa), plakete sa likom Vuka Stefanovića Karadžića (rad akademskog vajara Nebojše Mitrovića) i akvarela akademskog slikara Momčila Antonovića.
Izvor:BlicOnline/Tanjug