IME Bulgakov“, prorekao je Maksim Gorki 1930, „ostaće nezaboravljeno u istoriji književnosti“. Tri decenije je izgledalo da se veliki Gorki prevario u svojoj oceni, ali četvrt veka posle smrti – delo ruskog pisca i lekara Mihaila Bulgakova (1891-1940), čiji roman „Bela garda“ u sredu izlazi u izdanju Kompanije „Novosti“, doživelo je blistav uspeh.

Bulgakov je za života bio cenjen samo u uskim književnim krugovima, budući da njegova dela nisu odgovarala vladajućoj politici. Zbog zabrana koje su godinama sputavale njegov opus, za života pisca objavljen je samo prvi deo romana „Bela garda“, ciklus priča „Beleške mladog lekara“ i novinski feljtoni. Ostala dela, među kojima je i neponovljivi roman „Majstor i Margarita“, izašla su posthumno.

– Neobični, ingeniozni, nadasve maštoviti pisac, na čijim se mnogim stranicama java i san sučeljavaju, prodiru jedno u drugo, vole se i mrze, danas je višestruko egzistentniji za svetsku literaturu nego onda kada je živeo i stvarao – svojevremeno je napisao Lav Zaharov, jedan od najplodnijih autora koji su kod nas pisali o ruskoj književnosti. – Bulgakovljeva umetnička proza kretala se, kao i njegov dramski opus, nimalo lakim putem od skepse do dubokog, humanističkog poverenja. On je jedan od najtalentovanijih i najsamosvojstvenijih predstavnika sovjetske umetničke proze, pristupio je fantazmagoričnom, „čarobnom“, nejasno slutljivom kao ključu koji otvara vrata čovečnosti, lepote i snažnih osećanja.

Roman „Bela garda“ je prvo objavljen u Francuskoj 1925, a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. godine. Bulgakov je doživeo oštru osudu u domovini, jer je mlade belogardejske oficire pokazao ne kao zločince, već kao obične mladiće iz određene klasne sredine, koji su, zajedno sa svojim idealima, doživljavali brodolom.

Ipak, taj roman je za piščevog života doživeo mnogo izvođenja, ali kao dramatizacija pod nazivom „Dani Turbinih“. Ovu dramatizaciju Bulgakov je izvršio pod sugestijom slavnog reditelja i teoretičara teatra Stanislavskog.

STALjIN I HAJKE

UZROK svih nevolja koje su snašle Bulgakova bio je lično Josif Staljin. Komad „Dani Turbine“ pripremao se u atmosferi hajke na pisca i pozorište, što je dovelo do toga da autor nije bio pozvan na premijeru 5. oktobra.

Josif Staljin je ovaj pozorišni komad gledao petnaest puta, da bi onda naredio da se skine sa scene. Ubrzo zatim su bila skinuta sa repertoara i tri druga Bulgakovljeva dramska dela.

Izvor: Večernje Novosti D.B.