Novi Koeljov roman „Anđeo čuvar“

Magična pripovest o prihvatanju oproštaja za prošlost i veri u sopstvenu budućnost. Autobiografska ispovest koja je u isti mah i moderna avantura i metafizička odiseja.

Radnja romana Anđeo čuvar počinje u Rio de Žaneiru, kada Paulo Koeljo daje primerak knjige Alhemičar misterioznom učitelju Ž. i poverava mu svoj nemir zbog toga što svi njegovi snovi propadaju baš kada je na pragu da ih ostvari. Ž. tada nalaže Koelju da pronađe svog anđela čuvara i razgovara sa njim. „Prokletstvo će nestati“, kaže mu on, „ako ispuniš taj zadatak.“ Prihvativši izazov, Paulo sa suprugom Kris ostavlja sve i odlazi na četrdesetodnevnu avanturu u prelepu ali opasnu pustinju Mohave – gde su oboje našli mnogo više od onoga što su očekivali.

Majstorska mešavina lokalne egzotike, dramatičnih zbivanja i magične pripovesti, zaštitnog znaka Koeljovih romana.

KA PUSTINJI MOHAVE

Odlomak iz romana „Anđeo čuvar“ Paola Koelja

Najzad su naišli na pumpu. Izašli su da malo prošetaju dok im je mlada devojka, indijanskih crta lica, punila rezervoar.

Paulo je uzeo mapu i proverio da li su na dobrom putu. Da, bili su na dobrom putu.

„Sada se malo opustio. Pričaće sa mnom“, pomisli ona.

– Ž. te je poslao da se nađeš sa anđelom ovde? – bojažljivo ga je pitala.

– Ne – reče.

„Dobro je, odgovorio mi je“, pomislila je Kris dok je posmatrala vegetaciju koja je izgledala čarobno. Sunce je zalazilo. Da nije nekoliko puta proveravala mapu, i ona bi sumnjala da nisu na pravom putu. Do odredišta ih je delilo manje od deset kilometara, a okolina je odavala utisak da su veoma, veoma daleko.

– Ž. nije rekao da dođem baš ovde – nastavi Paulo. – Bilo koje mesto bi poslužilo, ali ovde imam kontakt, znaš na šta mislim?

Naravno da je znala. Paulo je uvek imao kontakte. On ih je nazivao članovima Tradicije, ali ona ih je u svom dnevniku zvala Zaverenici. Postoji mnogo više veštica i čarobnjaka nego što ljudi sanjaju.

– Neko ko razgovara s anđelima?

– Nisam siguran. Ž. je jednom u prolazu pomenuo nekog Majstora Tradicije, koji ovde živi i koji zna kako se razgovara s anđelima. Ali može biti da su to samo glasine.

Možda je bio ozbiljan. Ali Kris je znala da je sasvim moguće da je nasumično izabrao jedno od mnogih mesta na kojima ima kontakte. Mesto na kojem će biti daleko od svakodnevnog života, gde će moći da se koncentriše na Nesvakidašnje.

– A kako ćeš da razgovaraš sa svojim anđelom?

– Ne znam.

„Kakav čudan način života“, pomisli. Pogledom je pratila muža dok je išao ka Indijanki da plati račun. Znao je samo da treba da razgovara s anđelima i to je bilo sve! Ostaviti ono što je radio, sesti u avion, leteti dvanaest sati do Los Anđelesa, voziti šest sati do te pumpe, skupiti dovoljno strpljenja da se ostane tamo četrdeset dana, i sve to da bi razgovarao – ili još bolje, da bi pokušao da razgovara – s anđelom čuvarom!

Nasmešio joj se, a ona mu uzvrati osmeh. Na kraju krajeva, nije bilo tako loše. Imali su svakodnevne nesuglasice, morali su da plaćaju račune, vode kućne finansije, odlaze u kurtoazne posete, prelaze preko teških trenutaka.

Ali još uvek su verovali u anđele.

– Uspećemo – reče ona.

– Hvala za to „mi“ – odgovori on. – Ali ovde sam ja Čarobnjak.

Devojka koja radi na pumpi reče da idu u dobrom pravcu. Vozili su se još deset minuta, ovoga puta je radio bio isključen. Peli su se blagom uzbrdicom, ali tek kada su stigli na vrh i pogledali dole put koji su prešli, shvatili su koliko visoko su se popeli. Svih šest sati su se polako peli, a da nisu ni primetili.

Međutim, stigli su.

Paulo je parkirao pored puta i isključio motor. Ona je još uvek gledala pozadi da se uveri da li je zaista mogla da vidi zeleno drveće, biljke, vegetaciju. Da, mogla je.

A ispred nje, širinom celog horizonta prostirala se Mohave. Ogromna pustinja koja se protezala preko pet američkih država i zahvatala i Meksiko; pustinja koju je toliko puta gledala u kaubojskim filmovima dok je bila mala, pustinja u kojoj su se nalazila mesta čudnih naziva – kao Šuma duge ili Dolina smrti.

Preveli s portugalskog: Jovan Tatić, Alesandra Tatić

Izvor: Blic Online