MEĆAVNIK – Najveća zvezda ovogodišnjeg Kustendorf film festivala, američki reditelj Džim Džarmuš, doputovao je na Mećavnik. Ovo je njegov drugi dolazak u Srbiju. Džarmuš je helikopterom doleteo na Mećavnik gde ga je Kusturica domaćinski dočekao.

Uspešan početak radionice Džarmuša na Kustendorfu

Prvi radni susret američkog reditelja Džima Džarmuša i studenata filmskih akademija iz Srbije i sveta, koji je održan danas na festivalu Kustendorf u Drvengradu na Mećavniku kod Mokre Gore, protekao je u izuzetno konstruktivnoj i prijateljskoj atmosferi.

Mladi autori iz 16 zemalja, učesnici takmičarskog programa festivala, ali i mnogobrojni samoinicijativni gosti okupili su se u bioskopskoj sali „Stenli Kjubrik“ u Drvengradu da uživo vide svog idola i čuju neke savete od autora kultnih filmova „Čudnije od raja“, „Odavno mrtav“, „Pod rukom zakona“.

Kao glavni gost ovogodišnjeg festivala na Mećavniku, Džarmuš treba da održi tri master klasa za studente koje je, na osnovu njihovih kratkometražnih filmova, odabrao osnivač, direktor i selektor festivala Emir Kusturica.

Na susret su došli i mladi sineasti iz Beograda, Užica i drugih mesta, pokazujući kako dobra inicijativa lako nailazi na odziv i bez velike reklame i uprkos teškim vremenskim uslovima.

Džarmuš je veoma raspoloženo, duhovito i sa puno strpljenja odgovarao na najraznovrsnija pitanja svojih potencijalnih budućih kolega. Razgovor je vođen na engleskom jeziku, posle uvodnog izlaganja filmskog kritičara i publiciste Gorana Gocića.

Džarmuš je sebe nazvao dinosaurusom zbog ljubavi prema dobroj, staroj filmskoj traci, ali je naglasio da nema predrasuda u odnosu na nove tehnologije.

„Ja sam frik onog mističnog hemijskog procesa kada se na traci pomalja slika, mada znam da je sada moderna digitalna kamera i priznajem da i sa njom mogu da se urade odlične stvari. Svaka tehnologija treba da bude samo alatka, a vi kao autori treba da odlučite šta hoćete da kažete i da, u skladu sa tim, koristite onu tehniku koja će najbolje izraziti tu ideju“, naglasio je on.

Ističući da je više intuitivan nego analitičan tip, Džarmuš je dodao da na pitanje odakle dolaze njegove ideje obično uzvraća pitanjem, a odakle dolazi vazduh?

On je kazao da mu je u filmu najvažnija priča, koja je osnova umetničkog dela još od antičkog teatra, preko klasičnih romana, sve do savremenih medija, ali da voli da radi spontano, bez čvrstog storiborda.

„Pre snimanja puno razgovaram sa glumcima, direktorom fotografije, dizajnerom, ali na samom snimanju puštam da se stvari razvijaju po sebi i iz sebe i onda hvatam određene momente. Ne želim da imam unapred spremljen kalup u koji treba da uguram materijal. To bi bilo kao kada biste pesnika u trenutku kada započinje pesmu pitali koliko će stihova ona imati“, ispričao je Džarmuš.

On je dodao da je u umetničkom smislu veoma tvrdoglav i uporan, da želi da sve elemente i faze nastanka filma ima pod svojom kontrolom, pa na snimanju radi 16 sati dnevno šest dana u nedelji, dok ne dobije ono što je zamislio.

„Jasno mi je da kao takav nisam čovek za Holivud. Nemam ništa protiv tamošnjih filmova, ali ja sledim instinkt, a ne profit i zato radim sa svojom malom producentskom kompanijom. Najvažnije je da čovek tačno zna kakav film hoće da pravi za bioskop ili za muzej ili iz unutrašnje potrebe“, rekao je Džarmuš.

On je naglasio da mu je veoma inspirativan projekat Kustendorfa kao festivala radionice koji spaja mlade i afirmisane autore.

Ovo mesto i ta ideja su kao bašta koju treba gajiti i onda će iz nje nešto dobro da izraste, rekao je Džarmuš.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine