Kokan Mladenović

KAKO bi izgledala Domanovićeva „Stradija“ u Srbiji, prve decenije 21. veka? Na ovo pitanje pokušava da odgovori u naše vreme i u svoje ime – Narodno pozorište i Svetislav Basara. Povodom veka od smrti velikog satiričara nacionalni teatar je naručio tekst, Basara napisao „Novu Stradiju“, a Kokan Mladenović se prihvatio režije i počeo probe za Veliku scenu ove kuće.

– Smatrali smo da je Narodno pozorište dužno da obeleži tako značajan jubilej, ali i da ne postoji (u lepom smislu) bolji „nastavljač“ Domanovićeve satiričnosti i britkosti od Basare. Dobili smo jedan izuzetan komad koji sjajno korespondira sa današnjim vremenom – objašnjava Kokan Mladenović. – Ni kod jednog ni kod drugog satira nije bazirana na jeftinom, dnevnom politikantstvu. Naprotiv, ona se tiče suštinskih mentalitetskih devijacija našeg naroda koje se, na veliku žalost, nisu promenile za čitav vek…

* Koliko je u „ Novoj Stradiji“ ostalo Domanovićevog učinka i dela?

– Reč je o kompletnom autorskom tekstu, u kojem se Domanovićevi motivi prepliću sa izmaštanom Stradijom, kakvom je danas vidi Basara. Za mene je sjajna stvar da je upravo Narodno pozorište odlučilo da smelo progovori o svom narodu i njegovim „ nelepim“ osobinama… Sve ono što je Domanović napisao jeste naša ružna politička svakodnevica. Na tom tragu se Basara poigrava fenomenom bahatih i nesposobnih vođa, udvoričkih i koristoljubivih ministara, prostog naroda sklonog raznoraznim euforijama. Takođe, Crkvom i Akademijom nauka, svim onim ozbiljnim sistemima koji su kod nas uspeli da mutiraju u svoje suprotnosti. Tako postoji sjajna ideja o „nadbiepiskopiji“ Stradije, fuzionisanju popova i policajaca i oformljenju novog reda „popokapova“. Jer, ionako, i jedni i drugi rade za istu stvar.

* Zašto na našoj današnjoj pozorišnoj sceni nema više satire, kad je toliko „inspirativnih“ povoda svuda oko nas?

– Satira treba da razotkrije devijacije jednog društva, da ukaže na njegove često skrivene nedostatke. Mi, nažalost, živimo u vremenu gde su nedostaci toliko vidljivi i dominantni da ih je besmisleno razotkrivati! Nama su te devijacije postale obrazac političkog i javnog ponašanja. Na neki bolestan način, mi se njima ponosimo. U tom smislu scenska satira mora da iznađe novu i atraktivnu formu koja će nadrasti dnevnu banalnost i govoriti o uzroku problema. Ono što je veoma specifično za Domanovićevu satiru je to što se njegove apsurdne situacije grade od potpuno realnih događaja i postupaka. Pogledajte naš život pre petnaestak godina, kad smo svi imali seriju svakodnevnih besmislenih rituala: kupovinu benzina u plastičnim flašama i benzinske pumpe pretvorene u dragstore pića, inflaciju koja je obesmišljavala iz minuta u minut vrednost monete. Stradija predstavlja državu čija je površina jednaka površini naše Velike scene, a 25 učesnika u predstavi nisu predstavnici Stradije već njeno ukupno stanovništvo. Tokom predstave će ta država postati nepodnošljivo mala, dok je obrnuto proporcionalna grandomanija stradijskih vođa i primitivnost njenog stanovništva. A ona će rasti do novog bojnog pokliča.

* Ima li u vašoj predstavi ičega što bi moglo da bude duhovni ili moralni oslonac takvoj državi i društvu?

– U našoj predstavi – ne. Stradija je jedna crna rupa koja guta sve što joj se približi. Najveći problem je što u njoj nema problema! Ljudi su ubeđeni da je njihova država idealno uređena, čak i kad je zasnovana na nakaradnim kompromisima. Ukoliko to čitaocima i gledaocima zaliči na današnju Srbiju, čija je vlast zasnovana na vulgarnom kompromisu između ubica i žrtava – to je isključivo stvar njihove mašte.

* Koliko bi se „Nova Stradija“ razlikovala da je nastala i postavljena na scenu u Miloševićevo vreme?

– Strašno je reći, ali vrlo malo. Nadam se da je zauvek prošlo vreme ratova. Ipak, vreme lopova, političkih šićardžija, prostog i zaglupljenog naroda – tek dolazi.

PODELA
ANSAMBL predstave okupio je tridesetak glumaca. U podeli su Miodrag Krivokapić, Aleksandar Srećković, Radmila Živković, Ljiljana Blagojević, Marko Nikolić, Tanasije Uzunović, Boris Pingović, Branko Jerinić, Nela Mihailović… Angažovano je i dvanaest studenata (odabranih na početku sezone) s namerom da im se da prva šansa baš u ovoj kući. Premijerno izvođenje trebalo bi da bude početkom marta.

GLUMA
* JOŠ pamtimo vašeg sjajnog konceptualnog umetnika u filmu „Sedam i po“, a jesenas ste na gostovanju u Omsku bili ništa manje uverljiv Pera Pisar u „Gospođi ministarki“. Uostalom, završili ste i studije glume. Kada ćemo vas ponovo gledati u nekoj ulozi?
– To su samo incidenti! Gluma je moja prva ljubav, a kako kaže Nušić, prve ljubavi su opasne samo kad su i poslednje…

Izvor: Večernje novosti Vukica Strugar