Nadežda Petrović po povratku iz Pariza 1911.
Umetnička likovna galerija „Nadežda Petrović“ iz Čačka objavila je knjigu likovnih kritika srpske slikarke Nadežde Petrović (1873-1915), koje su pre 105 godina objavljivane u različitim časopisima.
Knjigu kritika Nadežde Petrović, koje su prvi put sabrane i objavljene u celini pod naslovom „Likovne kritike“, priredio je Branko Kukić, koji je u pogovoru naveo da su one „dragocene kao svedočanstvo o modernoj umetnosti koja je u to vreme u Srbiji bila u začetku“.
U tim kritikama Nadežda Petrović se bavi slikarstvom Marka Murata, Paška Vučetića, prvom Jugoslovenskom umetničkom izložbom u Beogradu, hrvatskom jubilarnom Slikarskom umetničkom izložbom u Zagrebu, Umetničkom izložbom u Splitu, izložbom Umetničkog društva Lada, skulpturama Ivana Meštrovića.
„Umetnost je najveći vaspitač čoveka i naroda“, kaže Nadežda Petrović u jednom tekstu, a kakav je naš narod s umetničke strane, piše:
„Narod koji je mogao da stvori svoju poeziju, narodnu, kao srpski narod, i koji, u tkanje svojih tkanina i odela, utkiva slike i raznovrsne šare iz svoje sopstvene mašte, taj narod imaće, pored podneblja i klime, naklonjena osećanja i za negovanje veština. A za to treba imati radenika i mecenata, te neće oskudevati ni u volji i žrtvi (novcu)“.
Branko Kukić objašnjava:
„Nadežda je želela da pokaže kako umetnost živi sa vremenom u kome nastaje, s jedne, i kako umetničko delo postoji samo za sebe, kao samostalni svet sa svojim principima, zakonitostima, težnjama, jezikom i mogućnosti, s druge strane“.
Nadeždine kritike objavljivane su od 1904. do 1912. godine u beogradskim časopisima Letopis Matice srpske, „Delo“, „Štampa“, „Slovenski jug“, beogradskom „Dnevnom listu“ i sarajevskom časopisu „Bosanska vila“.
Likovne kritike Nadežde Petrović objavljene su u okviru edicije „Ravnoteža“ koja se bavi likovnom teorijom i koju je Galerija pokrenula pre četiri godine. Ediciju uređuje pisac Vladan Matijević, a do sada su objavljene još tri knjige: „Oblik džepa“ Džona Berdžera, „Uspomene na slikarstvo“ čiji su autori David Albahari, Branko Kukić, Jovica Akin i Svetislav Basara, i „Čuda i čudovišta“ Vlade Uroševića.
Izvor: Blic Online M.M.