Zlatko Manojlović, jedan od najboljih gitarista bivše Jugoslavije, koji već četvrt veka živi u Nemačkoj, posle višegodišnjeg odsustva sa beogradske scene, nastupio je u Domu sindikata.

On je, sa svojim prijateljima, proveo publiku u svojevrsno putovanje kroz vreme i stilove.

U publici su dominirali pripadnici starije generacije, koji su pre 35 godina isto kao i večeras pevali nezaboravnu „Šošanu“, hit tadašnje Jugoslavije, za koji je Manojlović 1975. dobio prvu Zlatnu ploču, ali kako sam tvrdi, od tada je nikad više nije pevao, sve do večeras, na istom mestu gde mu je i uručeno priznanje.

Gitarista i kompozitor, koji je sarađivao sa svetskim imenima kao što su Eros Ramacoti, Džo Koker, Karlos Santana, Natali Kol, s nostalgijom se prisetio da je pre tačno 40 godina, kada je započeo profesionalnu karijeru, najpre u grupi „Dah“, a zatim u „Lordi“, po prvi put svirao u Domu sindikata.

„Teško je reći šta je najveći uspeh, ali nije loše probuditi se posle četiri decenije muzičke karijere, svestan da si san pretvorio u javu i ostvario svoje snove“, istakao je Manojlović, ali i odbio uzvikivanje publike „legendo“, jer, kako je kazao, „legenda je muzičar koji je umro i dalje je slavan, a mi ćemo se videti i za 40 godina, to vam obećavam“.

Od „Šošane“, preko albuma instrmentala „Zlatko i njegove gitare“ (1980), čuvene kompozicije „Our Song“, koju je snimio 1992. sa Minhenskom filharmonijom i za tri nedelje prodao čak 800.000 ploča i kaseta, do novih kompozicija s poslednjeg albuma „Spring Time In Paris“, Manojlović je vodio publiku kroz bluz, rok, hardrok, evocirajući uspomene proteklih decenija.

Sa Manojlovićem nastupili su njegov sin Todor, student klasične gitare na Muzičkoj akademiji „Robert Šuman“ u Dizeldorfu i supruga Izolda Barudžija, koju srpska publika pamti kao predstavnika Jugoslavije na takmičenju za „Pesmu Evrovizije“ čak tri puta.

Njihov premijerni zajednički nastup u Beogradu kompozicijom „Ti si bio sve“ oduševio je publiku.

Manojlović je ugostio i renomirane svetske muzičare, među kojima gitaristu bluz benda „Blues company“ (Nemačka) Todora Todorovića, bubnjara i najboljeg u klasi na Muzičkoj akademiji u Kelnu Ulfa Štrikera. Ugostio je i basistu u bendu najpopularnije nemačke zvezde LaFee, Gorana Vujića, klavijaturistu Martina Draceka (Nemačka), gitaristu poreklom sa Kube i šefa katedre na Muzičkoj akademiji „Robert Šuman“ Hoakina Klerča, kubanskog perkusionistu Lazaroa del Toro Vegu i našeg istaknutog bubnjara Dragoljuba Đuričića.

Soliste je pratio gudački orkestar „Habanera“, koji čine studentkinje Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, a pod dirigentskom upravom Aleksandra Sedlara Bogoeva.

Kraj dvočasovnog koncerta bio je u žešćem ritmu hardrok numere „Speed ljueen“, ali bez obzira na taj spektakularni završetak praćen bakljama i konfetama, publika je uspela da dozove na bis plejadu odličnih muzičara.

Pravi završetak jednog ovakvog muzičkog putovanja i treće večeri 11. Gitar art festivala bila je kompozicija „Summertime“ Džordža Geršvina.

Izvor: RTS