Srpski pisci biće ove godine predstavljeni u Lajpcigu, Skoplju, Sarajevu, Moskvi, Sofiji, Solunu, Frankfurtu
Posetioci na srpskom štandu u Lajpcigu 2011 Foto Vesna Roganović
Srbija će predstaviti svoju književnost i kulturu na nacionalnom štandu u okviru Sajma knjiga u Lajpcigu, koji će trajati od sutra do nedelje 16. marta, i to će biti prvi nastup naše zemlje na međunarodnim sajmovima knjiga tokom ove godine. Budući da je lajpciški sajam manifestacija pisaca, ovoga puta predstaviće nas autori čije knjige su prevedene na nemački jezik, a među njima su Mihajlo Pantić, Dragan Veličković, Vladislav Bajac, Zvonko Karanović, Danica Vukićević, Snežana Minić. Nastup Srbije u Lajpcigu organizaciono i novčano pomogla je Evropska mreža za književnost i knjige „Traduki“, čiji je Srbija ozbiljan kandidat za članstvo.
Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini izjavio Dejan Ristić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, u ovoj godini srpska književnost biće predstavljena i na sajmovima knjiga u Skoplju (od 8. do 14. aprila), zatim u Sarajevu (od 23. do 28. aprila), u Solunu (od 8. do 11. maja), Moskvi (od 3. do 7. septembra), u Frankfurtu (od 8. do 12. oktobra), u Zagrebu od (od 11. do 16. novembra) i u Sofiji (od 2. do 7. decembra). Ugovorom zaključenim između Ministarstva kulture i informisanja i Narodne biblioteke Srbije za ovu godinu je u svrhu nastupa Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga izdvojeno ukupno blizu osamnaest i po miliona dinara.
– Krajem prošle godine Ministarstvo kulture prvi put je osnovalo radnu grupu čiji je zadatak bio da osmisli, koordinira i prati nastupe naše zemlje na manifestacijama posvećenim knjizi u inostranstvu. Umesto Privredne komore Srbije, sada je Narodna biblioteka Srbije preuzela ulogu izvršnog organizatora, a deo ovog tima su i predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije. Srpska književnost i izdavaštvo biće ove godine predstavljeni na sajmovima na kojima je imala ulogu počasnog gosta, u Lapcigu i Solunu, ali i na sajmovima knjiga na kojima do sada nije bila prisutna i na manifestacijama u regionu. U novembru prošle godine naš štand je bio zapažen na zagrebačkom Interliberu, a posetio ga je i hrvatski predsednik Ivo Josipović, rekao je Dejan Ristić, podsećajući na to da je iz budžeta ove godine za knjigu izdvojeno ukupno 350 miliona dinara, da je za prevođenje naše književnosti na strane jezike namenjeno 20 miliona dinara, i da pored stranih i naši izdavači mogu da konkurišu za prevode.
Mladen Vesković, šef Odseka za međunarodnu saradnju Ministarstva kulture, naglasio je da će ovoga puta u Lajpcigu biti predstavljena knjiga Gordane Ilić Marković, profesorke Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču, o srpskoj književnosti i štampi u Prvom svetskom ratu, a vode se i pregovori sa nemačkom izdavačkom kućom „Hanzer“, povodom objavljivanja dela Danila Kiša, što je uvod u obeležavanje 80 godina od njegovog rođenja sledeće godine.
Pisci Mihajlo Pantić, Dragan Velikić i Vladislav Bajac ukazali su na važnost doslednog sprovođenja nacionalne kulturne politike, koja treba da postoji nezavisno od smena političkih partija, na to da Nemačka, i u opštoj skrajnutosti slavistike u svetu, i dalje ima slaviste i antologičare kakvi su Angela Rihter, Robert Hodel i Manfred Jenihen, koji prevode i objavljuju srpsku prozu i poeziju. Naši pisci su posebno istakli članstvo Srbije u mreži „Traduki“ i to da će prevodi sa nemačkog naći put i do drugih jezika.
Ministarstvo kulture podržava institucije kulture tako što novinare poziva svaki put u neki drugi prostor, a Vukova zadužbina značajna je i zbog ovogodišnjeg obeležavanja 150 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića.
Izvor: Politika /M. V.