Više od 140 slika, među kojima su i dela najpoznatijih domaćih umetnika – Miće Popovića, Milana Konjovića, Ljube Popovića, Stojana Aralice, Marka Čelebonovića, Milića od Mačve, Cileta Mari-nkovića, krasiće kancelarije i ruskih direktora u Naftnoj industriji Srbije. Ovo međutim nije prvi puta da vredna umetnička dela uz ostalu imovinu pripadnu kupcima društvenih firmi. Stručnjaci kažu da je loše što nove gazde nemaju obavezu da se adekvatno ponašaju prema nečemu što je kulturno dobro Srbije.
Može se raspravljati da li je država pre privatizacije trebalo da umetnine preda nadležnim kulturnim institucijama i izuzme iz imovine koja se prodaje, čime bi ih zaštitila, ali očigledno da je bilo najvažnije dobiti što više para. Slike su samo bile stavka za povećanje vrednosti imovine za prodaju. Država, prema rečima stručnjaka, sada jedino može da vredna dela proglasi kulturnim dobrima. Time novi vlasnici ne mogu da ih prodaju, iznesu iz zemlje i obavezni su da ih čuvaju na odgovarajući način. „Te slike ne bi mogle da budu kod neke sekretarice gde se svaki dan puši i pije kafa, gde svako ulazi, može da ih dodiruje, obori. A to se dešava danas sa pojedinim delima“, kaže jedan od sagovornika iz umetničkih krugova.
Osim banaka i pojedini hoteli, „Metropol“, „Jugoslavija“, ali i „Dunav osiguranje“ imaju vredne zbirke slika. NIS je najvrednija dela nabavio u poslednjih petnaestak godina 20. veka, mada je počeo da ih kupuje 70-ih. Posle 2000. godine nije bilo vrednijih nabavki. Gro umetnina nalazi se u zgradi „Jugopetrola“ na Novom Beogradu, a deo je u sedištu NIS-a u Ulici kralja Milana. Namera je bila da se pomognu domaći slikari u vremenu krize, kao i da se spreči da vredna dela završe u pogrešnim rukama. Narodni muzej je 2000. objavio monografiju „Zbirka NIS Jugopetrol“ o delima koja su bila u vlasništvu ove kompanije.
Petar Popović, istoričar umetnosti iz Narodnog muzeja i koautor pomenute zbirke, kaže da je kupac NIS postao vlasnik i slika, pa sa njima može da radi šta poželi, osim sa onima koje su kulturno dobro.
– Nisu sve slike, od 142 popisane, dobile taj status, pa bi država trebalo da pokrene inicijativu da se to desi. Tada bi postojala zakonska obaveza novog vlasnika da vodi računa o njima. Preporuka istoričara umetnosti Rusima je da slike povremeno izlažu, da dozvoljavaju izlaganje na drugim mestima, kao i da neke od njih ustupe na trajno ili određeno korišćenje novim ili postojećim kulturnim institucijama – savetuje Popović, i dodaje da bi dela naivnih umetnika mogla da budu poklonjena Muzeju u Jagodini. On navodi da je odlično što postoji Zbirka jer je to prvi korak u zaštiti umetničkih dela.
Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja i drugi autor pomenute monografije, u predgovoru je napisao da za razliku od stranih kompanija koje su slike kupovale zbog prestiža, u Srbiji to nije bilo tako. „Povod za kupovinu, a samim tim i skupljanje umetničkih dela obično je dvojak – stimulisanje umetnika i na taj način likovnog stvaralaštva u celini, s jedne strane, i oplemenjivanje radnih prostora, s druge strane“, piše Kusovac.
Vrednost zbirke NIS, prema rečima Popovića, nije zanemarljiva ni sa umetničke ni sa materijalne strane. Reč je o kolekciji slika iz celog 20. veka u kojoj su zastupljeni svi umetnički pravci stare Jugoslavije. Vrednost joj, prema rečima Popovića, daje i činjenica da ima i poznatijih i manje poznatijih umetnika, čak i naivaca, što zbirci daje širinu. U kolekciji ima sigurno, kako navodi, oko tridesetak prvoklasnih slika. Nezahvalno je procenjivati koliko zbirka vredi, ima i slika i od 1.000 evra, ali i onih za koje bi mnogi platili i 20.000 evra.
Rusi popisuju u registar sva umetnička dela iz NIS-a
U NIS-u nisu bili voljni da dostave spisak umetničkih dela u njihovom vlasništvu. Takođe, nove ruske gazde nisu htele da odgovore da li nameravaju da organizuju neku izložbu, ili da ih, možda, poklone državi. Baćuške su samo šturo otpisale da „rukovodstvo kompanije planira da sastavi registar svih umetničkih dela koja su u sastavu NIS i da obavi ekspertizu njihove umetničke vrednosti“. Zato nisu u mogućnosti da odgovore. Izložba dela slika NIS-a, prema ranijim planovima ove kompanije, trebalo je da se održi krajem ove godine.
Slike velikana
U zbirci NIS-a su i slike Petra Lubarde (Zelena mreža), Nikole Graovca (Predeo sa seoskim kućama, Atelje), Ljubice-Cuce Sokić (Pogled prema Zvezdari, Šuma, Predmeti na stolu), Marija Maskarelija (Perast, Kupačice, Mornarev san, Meduza), Bate Mihailovića (Kosovska, Dauntaun), Ljubodraga Jankovića Jaleta (Sumrak, Kupačice u zelenom), Moše Pijade (Predeo Lepoglava), Jovana Bijelića (Primorski predeo)… Tu su slike „Dvopreg za vavilonsku kulu na Kalemegdanu“ i „Litija na ledini“ Milića od Mačve, „Bela slika“, „Gvozden sanja psine“ i „Mrtva priroda sa cvećem“ Miće Popovića, „Predeo“, „Mesečeva ljubavnica“, „Veselo društvo“ Konjovića, „Mrtva priroda sa voćem i svećnjakom“, „Mrtva priroda sa flašom“ Čelebonovića, „Kupačice“ Cileta Marinkovića, „Smrt sunca“, „Žuti rajski akordi“, „Nevinost“ Ljube Popovića.
Izvor: Blic Online V. Spasić