KAKO čoveku udovoljiti? Prvo su se svi žalili na nesnosnu vrućinu i vlagu, pa kudili sunce koje se ne vidi ali prži, a onda, kada je pala kiša, svi je proklinju. A najviše teniseri. U nedelju je tenisko carstvo u Olimpijskom centru bilo uspavano, budilo se samo s vremena na vreme, ali igre nije bilo. Kiša je padala čitavog dana, od one dosadne sitne do pljuska koji je terao sve pod krov.

U ponedeljak je granulo sunce, pa je narod pohrlio da gleda princeze i prinčeve belog sporta. Mada je u potpuno belom bio samo naš Janko Tipsarević, ostali su pustili mašti (čitaj kreatorima) na volju.
Centralni teren je sjajan i bajan, liči na cvet koji je raširio litice koje „gledaju“ visoko u nebo. I zato vara utisak, tek kada se uđe u ovo zdanje, vidi se koliki je to prostor. Mnogi, koji su procenjivali da na tribine može da stane oko 5.000 duša, nisu mogli da poveruju, a zatim su se uverili svojim očima, da je kapacitet 17.500 sedećih mesta.

Čitav, taj olimpijski teniski centar deluje impozantno tek kada se uđe unutra, a pored centralnog terena, oni sa brojevima 1 i 2 spadaju u vrhunska ostvarenja.

Međutim, kada se krene dalje od četiri do devet, da ne poverujete. Zar je moguće da su Kinezi tu „pali na ispitu“. Zamislite pored tri grandiozna objekta, „parkirali“ su se praktično tereni za trening. Nisu oni loši, daleko od toga, ali nemaju tribine a ograđeni su nekim platnom. Kako smo ovde u Pekingu navikli na raskoš, zametalo nam je, a zamislite onda kako je teniserima koji uvek dobijaju šta požele.

I tako, na terenima koji liče na one u Košutnjačkoj šumi, igrali su i asovi poput Nalbandijana (teren broj 5), Južnija, Robreda, Cibulkove (4), Stepaneka, Lodre, Kifera, Rohusa (7), Nieminena, Vavrinke, Johansona (8)…

NaŠi su bili privilegovani, tako da je Đoković igrao na „Central kortu“, baš kao i Jelena Janković, dok je Tipsarević najzad pobedio Ferera i to na terenu broj 2. Koji je lepo skockan i koji je odjekivao od srpskih glasova. Jer, za Janka su navijali Đoković, Zimonjić, Karakašević, Kalinić, Jahović, Predrag Manojlović, naravno i novinari koji su bili i najglasniji.

Pa ko onda kaže da „sedma sila“ više ne postoji…

Izvor : Večernje novosti Jovan Sekulić