POSLE skoro 60 godina nastavljači akademika Milutina Garašanina popeli su se na jedini preživeli greben od oko 100 kvadratnih metara preistorije na lokalitetu Bubanj pored Niša. To je jedno od tri nalazišta u Evropi iz mlađeg kamenog doba, pored Krivodola i Salkuce.
Posle četiri nedelje istraživanja pronađeno je na desetine arheoloških ostataka (tegovi-pršljenci, keramika, oruđe, oružje od oklesanog kamena, bogata ornamentika na posudama) koji potiču od četvrtog milenijuma pre nove ere pa sve do naše ere! Na grebenu je preživela i autentična zemunica iz tzv. starčevske grupe (6000-5400. g. p. n . e.).
– Iako je od čitavog lokaliteta ostalo, kako procenjujemo, svega 3,7 odsto, i taj greben predstavlja neprocenjiv vremeplov, a nama istraživačima ključ za definisanje i rekonstruisanje čitavih milenijuma u jugoistočnoj Evropi – podvlači prof. dr Milorad Stojić, rukovodilac istrživanja na kome su angažovani Arheološki institut Beograd, Narodni muzej Niš, Institut za fiziku Beograd i Univerzitet Kembridž. – Samo je jedan kulturološki sloj oko 3,5 metra debljine i pokazuje kako se živelo u vreme poljoprivrednih zajednica, kada je preovladavala metalurgija. Sa prefinjenom dijagnostikom na Institutu za fiziku, dobićemo kompletnu analizu, starinu pronađenih predmeta.
Lokalitet Bubanj – Novo Selo prvi put je ispitivan 1934. godine, kada je istraživač Adam Ošić Slavenić objavio
svoje rezultate u austrijskoj periodici. Od 1954. do 1958. godine akademik Garašanin došao je do revolucinarnih otkrića iz mlađeg kamenog doba, srednjeg neolita. Lokalitet je, međutim, nemilosrdno rasturen, i to prvo izgradnjom pruge, a potom i puta za Leskovac. Hektari istorije srpske, ali i svetske arheologije od neprocenjivog značaja nepovratno su izgubljeni, a šteta za nauku načinjena je trajno. Istraživači, međutim, ne odustaju da arheološke ostatke sačuvaju, ali i da naredne godine prošire ispitivanja na lokalitetu Hum u neposrednoj blizini Bubnja, čije je podnožje trenutno zatrpano divljim deponijama.
BLAGO U RASTINJU
DA bi uopšte došli do grebena angažovana je čitava mašinerija radnika koja je u kamionima odnosila rastinje i drveće oko grebena. Ocenjujući lokalitet kao „najvredniji u jugoistočnoj Ervropi“, direktor Narodnog muzeja u Nišu Tatjana Filipović-Trajković ističe da je Ministarstvo kulture odobrilo istraživanja i naredne godine, ocenjujući projekat u celini kao najbolji.
NOVAC
INICIJALNA sredstva od 800.000 dinara uložio je grad Niš, dok Institut za fiziku učestvuje sa čak tri miliona dinara. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović obećao je veću podršku naredne godine. Prof. dr Milorad Stojić podseća da jedna probna analiza u referentnoj laboratoriji na Kembridžu košta oko 300 funti.
Izvor: Večernje novosti S . Babović