Milan Dragićević, autor predstave „Milošević u Hagu“, uoči večerašnje, premijere na „Joakiminterfestu“ u Kragujevcu
Iako će ga ovdašnji ljubitelji dramske umetnosti premijerno videti tek večeras, komad pod nazivom „Milošević u Hagu“, u izvođenju Serious Play Theater iz Nju Hemptona u Masačusetsu (SAD), već slovi za hit predstavu tekućeg 4. međunarodnog pozorišnog festivala malih scena „Joakiminterfest“ u Kragujevcu. Razloge velikog interesovanja šumadijske javnosti za večerašnju premijeru rečenog komada nije teško odgonetnuti, pošto se radi se o još „vrućoj“ temi iz skorašnje i nevesele srpske prošlosti, koju su dramski obradili umetnici iz Amerike, što dodatno intrigira ne samo ljubitelje pozorišne umetnosti.
Pozornost šumadijske pozorišne javnosti glede večerašnje premijere komada „Milošević u Hagu“ pojačava i činjenica da je njen autor i koreditelj „naše gore list“, odnosno profesor dramske umetnosti na Univerzitetu Masačusets i dramski pisac Milan Dragićević, koji je, 1957. rođen u Americi, ali, kako sam kaže, „nije zaboravio da su mu koreni ovde“. Zbog tih korena je, veli, i došao na ideju da dramski uobliči životni i politički put bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i da kroz priču o njemu otvori mnoga pitanja i moralne dileme o svetu u kojem živimo, to jest o pravdi i istini, o sili i moći, o ovozemaljskim i nebeskim vrednostima… Otuda komad „Milošević u Hagu“, za njenog autora nije dokumentarna drama, uprkos tome što je tokom stvaranja korišćena i dokumentacija Haškog tgribunala, već je, pre svega, umetnička obrada koliko životne i političke sudbine Slobodana Miloševića, toliko i tragičnih događa koji su Srbiju pogađali u prethodne dve decenije.
Komad počinje tako što Milošević sedi u svojoj ćeliji u Ševeningenu i obraća se ‘sekjuriti’ kameri koja ga snima danonoćno i koja mu je jedini ‘cimer’, a koju on, zove ‘Džoni’, pošto smatra da iza svega što mu se dešava stoje Amerikanci. Priča se, kroz Miloševićeva sećanja, vraća unazad, u doba njegove najranije mladosti. Tako ga, najpre, vidimo kad ima 15 godina i kad upoznaje buduću suprugu Mirjanu Marković… U tom delu, u priču ulaze i tri vile, slično trima vešticama iz Šekspirovog Magbeta, koje iskušavaju Miloševića šta bi voleo da bude u životu, i da li bi voleo da bude heroj, popularan i voljen u narodu. Na kraju te scene, on pita kako bi to mogao da postane heroj. One mu odgovaraju da prvo mora da ode na Kosovo, što kod njega izaziva čuđenje, jer je Kosovo njemu u tom trenutku „zemlja mitova i legendi“ – otkriva delimično sadržinu svog komada za naš list Milan Dragićević, napominjući da priča nadalje prati Miloševićev životni i politički put, preko vrtoglavog uspona do neprikosnovenog srpskog lidera, pada s vlasti i konačno tamnovanja u pritvoru Haškog tribunala.
Dragićević kaže da u priči o Miloševiću „srećemo“ i mnoge inostrane političke i vojne lidere, ali da je, pored bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika, glavni lik komada, ipak, dvanaestogodišnja devojčica Jelena iz sela Velika Hoča, na Kosovu. Njen i Miloševićev život u komadu teku paralelno, a Dragićević kroz te uporedne životne storije otvara brojna pitanja, pre svega kako se definišu pravda i sila. „Ako je tiranin optužen za primenu sile, da li to opravdava NATO da upotrebi još veću silu. Da li su NATO sila i moć humaniji od Miloševićeve, i može li bombardovanje civila da bude humano“, pita (se) u svom komadu Dragićević. Jedno od centralnih pitanja je koja je moć veća i značajnija – ovozemaljska ili nebeska, pošto „najmoćnije svetske sile, Amerika najpre, uzimaju ulogu Boga, koji po svetu arbitrira prema sopstvenim aršinima ne birajući sredstva, o čemu svedoči i NATO bombardovanje RTS-a, kada je poginulo 16 nedužnih mladih ljudi, što je jedan od centralnih događaja u komadu „Milošević u Hagu“.
Dragićević pojašnjava da u svom dramskom delu nikako ne opravdava i ne amnestira Slobodana Miloševića. Naprotiv! Ali, isto tako, kako ističe, ne opravdava ni zapadne zemlje za „rešenje“ situacije u bivšoj Jugoslaviji i na Balkanu. „Prateći šta se tokom ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji dešavalo na ovim prostorima, shvatio sam da je priča mnogo komplikovanija i kompleksnija od onoga kako su u Americi predstavljali tamošnji mediji. Shvativši to, poželeo sam da situaciju u bivšoj Jugoslaviji američkoj javnosti predstavim na drugačiji, verodostojniji način i da uspostavim mostove između dva naroda i dve kulture, američke i srpske. Ja jesam rođen u Americi i cenim to što sam dobio priliku da se tamo školujem i napravim karijeru, ali sam, s druge strane, svestan i svojih korena ovde. Negde sam pročitao da ‘onaj ko zaboravi odakle je, nije potpun čovek’. Verujem da je to zaista tako“, naglašava u razgovoru za Danas Milan Dragićević
Hit i u Masačusetsu
Milan Dragićević je pisanje komada „Milošević u Hagu“ završio u avgustu prošle godine. Komad je u Serious Play Theatre u New Hemptonu premijerno izveden u februaru ove godine i odmah je postao hit predstava, koja je igrana svakodnevno tri nedelje, s tim što su karte za sva izvođenja rasprodate dve nedelje unapred. Dragićević kaže da se o toj predstavi govori i piše širom Amerike, a nedavno je o njemu objavljena opširna informacija i na Američkom nacionalnom radiju. U komadu igra dvadeset dvoje američkih glumaca i glumica, od kojih su neke naučile da autentično izvode stare kosovske pesme.
Izvor: Danas Zoran Radovanović