Karikatura Jurija Kosobukina
Gran pri ukrajinskom karikaturisti Juriju Kosobukinu. – Izložba u holu zgrade „Politike“
U holu zgrade „Politike“ večeras u 19 časova biće otvorena izložba karikatura finalista prvog Međunarodnog konkursa karikatura „Aleksandar Klas“ i dodeljene nagrade za najbolje radove, a povodom 51. rođendana „Ilustrovane Politike“, koja je i ustanovila i organizovala ovaj konkurs. Od više od 500 radova koji su pristigli (156 autora iz 35 zemalja), a prema odluci stručnog žirija, sa Špirom Radulovićem, predsednikom, na čelu, Gran pri konkursa i nagrada od 1.000 evra pripala je ukrajinskom karikaturisti svetskog glas Juriju Kosobukinu. Glavnu nagradu, umesto ukrajinskog karikaturiste koji je bio sprečen da dođe, primiće ukrajinski ambasador gospodin Viktor Nedopasa.
Osim Gran prija, žiri je dodelio još pet diploma, i to argentinskom karikaturisti Santjagu Kornehu (diplomu će primiti argentinski ambasador gospodin Mario Bosi de Eskura), turskom karikaturisti Musi Gumusu (diplomu će primiti treći sekretar turske ambasade gospodin Mustafa Uludag), iranskom karikaturisti Masudu Zardhašeju (diplomu će primiti neko od predstavnika iranske ambasade), kao i dvojici karikaturista iz Srbije Tošu Borkoviću i Goranu Milenkoviću. Specijalnu pohvalu žirija dobio je mladi karikaturista Jakša Vlahović.
U razgovoru za „Ilustrovanu Politiku“, koji su sa prvonagrađenim autorom, Jurijem Kosobukinom (59) vodili Srđan Jokanović i Radmila Grbović, i koji danas izlazi u „Ilustrovanoj“, poznati karikaturista iz Kijeva, između ostalog, kaže:
– Sa karikaturama Aleksandra Klasa upoznao sam se pre 40 godina, kada sam prvi put počeo da razgledam humorističke listove iz različitih zemalja, a među njima jugoslovenski „Jež“ i „Osten“. Saznao sam dosta o njemu, o njegovom stvaralaštvu i uspesima i znam da je ubeležen u Ginisovu knjigu rekorda. Nažalost, nisam uspeo da se sretnem niti upoznam s njim.
Kako ste počeli karijeru karikaturiste?
– Uvek sam s pažnjom pratio i izučavao karikaturu, posebno od kraja šezdesetih, kada su dobre karikature izvrsnih mladih umetnika (O. Tesler, S. Tjunin, V. Peskov, M. Zlatkovski i mnogih drugih) počele da se pojavljuju u brojnim magazinima u Sovjetskom Savezu. Zatim sam počeo iz inostranstva da dobijam humorističke listove drugih socijalističkih zemalja i pravio albume karikatura. Na kraju sam „rizikovao“ i odvažio se da pošaljem svoje radove moskovskim izdanjima. Tako je počelo.
Jeste li imali i neke druge planove u životu?
– Kao diplomirani konstruktor aviona radio sam u firmi „Antonov“. Kad sam slao svoje radove u novinske redakcije i žurnale nisam razmišljao o profesiji karikaturiste i mislio sam da će to biti moj novi hobi, za dušu, a možda i izvesna finansijska podrška. Moji crteži su počeli da se pojavljuju u štampi, u početku retko i ne svi, ali najvažnije bilo je da sam iz svih redakcija dobijao odgovor: „Šaljite nam nove radove“. Više nisam razmišljao o avijaciji već samo o karikaturi. Posle dve godine napustio sam „Antonov“ i počeo da radim u novinskoj redakciji. Hobi mi je postao profesija!
Aleksandar Klas, legenda „Ilustrovane Politike“
Aleksandar Karakušević, umetničko Klas (1928-2002), od prvog broja „Ilustrovane Politike“, pa sve do kraja života, bio je njen saradnik, ilustrator i urednik rubrike „Smeh“. Klas nije bio samo karikaturista već i grafički dizajner i slikar, a još 1990. godine je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najviše nagrađivani karikaturista na svetu. Kako je Klas bio zaštitni znak „Ilustrovane Politike“, ovaj prvi konkurs za nagradu sa njegovim imenom ponovo nam osvežava sećanja na „crtajućeg novinara“, na mislećeg likovnjaka koji je imao više od pedeset samostalnih izložbi i koji je bio član ULUPUDS-a, sa zvanjem istaknutog umetnika. Čovek sa brkovima, lulom, olovkom i obaveznim psetancetom na svakoj karikaturi, otišao je u legendu, pogotovo „Ilustrovane Politike“, koja ga sada vraća na svetsku scenu karikature, gde je uvek i pripadao.
Izvor: Politika