Srpska akademija nauka i umetnosti i Biološki fakultet proslavili juče rođendan tvorca teorije evolucije

Proslava rođendana Čarlsa Darvina u SANU (Foto L. Vuletić)

Srećan rođendan! Živeli! Tako je prof. dr Nikola Tucić, dopisni član SANU, čestitao juče rođendan Čarlsu Darvinu. Darvin, koga je za ovu priliku oživeo glumac Nenad Radović, zatim je dunuo svećice na torti koja je predstavljala brod Bigl na morskim talasima…

Ovaj mali performans deo je jučerašnje proslave dvestogodišnjice rođenja tvorca teorije evolucije koju su organizovale SANU i beogradski Biološki fakultet. Svečanosti održanoj u SANU prisustvovali su predstavnici Akademije, Univerziteta, ambasade Velike Britanije, administracije Republike Srbije, AP Vojvodine i Grada Beograda, kao i veliki broj studenata koji su svojim volontiranjem potpomogli ovu manifestaciju.

Prisutne je na početku pozdravio potpredsednik SANU, akademik Ljubiša Rakić, rekavši kako je Darvinovo delo „Postanak vrsta“ značajno uticalo ne samo na nauku, nego i na formiranje pogleda na svet široke populacije ljudi.

– Ova knjiga je nesporno pružila važne podatke naučnicima, ali su nju mogli da čitaju i ljudi koji ne poseduju specifična naučna znanja. Darvin nam je pomogao da razumemo različitost između nas, a da istovremeno poštujemo naše zajedničko poreklo, naveo je potpredsednik SANU. Rakić je, takođe, dodao da je razumevanje mehanizama evolucije u okvirima medicine, farmacije i poljoprivrede obezbedilo udobniji i kvalitetniji život čoveka u modernom svetu.

Državna sekretarka za nauku i tehnološki razvoj Snežana Pajović osvrnula se na filozofski aspekt teorije evolucije, naglašavajući da je Darvin „opisao stvari onako kako ih je video, bez suprotstavljanja do tada važećim gledištima“.

– Zahvaljujući Darvinu naučili smo da moramo na vreme prepoznati promenu i, što je još važnije, naučiti da se prilagođavamo tim promenama kako bismo opstali – rekla je Pajovićeva.

Prisutnima su se obratili i britanski ambasador Stiven Džon Vordsvort, dekan beogradskog Biološkog fakulteta Gordana Cvijić, i dopisni član Akademije Nikola Tucić koji je ukratko predstavio osnove teorije evolucije. Prikazana je i retrospektiva Darvinove petogodišnje plovidbe na brodu Bigl, tokom koje je uspeo da istraži floru i faunu raznih predela sveta, što ga je i inspirisalo da napiše svoje kapitalno delo. Lik Čarlsa Darvina na kraju je približio glumac Nenad Radović, prerušen u Darvina, čitajući delove prepiske koju je britanski naučnik vodio sa Milanom Radovanovićem, prevodiocem prvog izdanja „Postanka vrsta“ na srpskom iz 1878. godine.

Proslavljanje Darvinovog rođendana samo je prva od manifestacija kojom će Biološki fakultet obeležiti sećanje na ovog naučnika tokom 2009. godine. Tako će za nekoliko meseci Veliko ratno ostrvo postati Galapagos na četiri dana kako bi osnovci, srednjoškolci i studenti mogli da istražuju raznolike životne forme po uzoru na britanskog naučnika. Darvinov lik i delo će biti predstavljeni i u Noći muzeja u maju, a biće organizovan i Dečiji oktobarski salon na kojem će biti prikazani dečiji radovi na temu raznolikosti života.

Takođe je u pripremi knjiga „Darvinijana“ (izdavačka kuća „Heliks“), najavljena kao vodič kroz evolucionu biologiju u kojoj će autori Biljana Stojković i Nikola Tucić pokušati da odgovore na česta pitanja vezana za teoriju evolucije. U toku godine širom Srbije biće organizovane brojne akcije na otvorenom kako bi se popularisala i demistifikovala nauka. Finalna proslava biće održana 24. novembra u prostorijama SANU, kada će biti obeleženo 150 godina od objavljivanja Darvinovog kapitalnog dela „Postanak vrsta“.

Izvor: Politika S. Korać