Dobro upućenI dugogodišnji analitičari političkih dešavanja u Knjaževcu, komentarišući epilog prošlonedeljnih ponovljenih lokalnih izbora kažu da iznenađujuće veliki broj mandata, do sada, nepoznatom pokretu («Živim za Knjževac» – Boško Ničić») na ovom tlu i nije neko iznenađenje. Narod ovog kraja osim folk zvezda voli sve što je novo i što se, poput cirkusa, nekada po prvi put pojavljuje: voli volove, nove markete, kladionice, fri šopove… Ali ih brzo izgustira, te ovih, opet, za dugo nema, kažem, poput cirkusa.

Zato i ovi rezultati i nisu neko iznenađenje, kažu dobro upućeni analitičari, čak je i vaš novinar u prvom tromesečju prošle godine u tekstu Ne veneris tarde primetio da se virus uspešnosti širi dolinom Belog Timoka, ali u kontra smeru od protoka vode – uzvodno. Umalo da preko puta, Prc male, na mestu napuštene kasarne nikne nova industrijska zona, koju su svi od milošte prozvali Patkovgrad, ali se čekalo na onog pravog, koji se, kažu, proslavio po izgradnji i uređenju, četrdesetak kilometara nizvodno (o tome su naširoko i nadugačko, čak i u nastavcima pisale, kolege novinari iz NoveTimočke revije), da on svojim zlatnom pričom pobode prvi ašov.

Dotle niko ništa nije maknuo, a i kako bi, u strahu da ne pogreši. Treba ovaj, iz drugog grada (nizvodno) da mu kaže kako treba da se radi, jer se u svom proslavio, najviše po monumentalnoj ski stazi, čiji vodeni topovi prave sneg koji traje dva sata (raspitivali se o ovom pronalasku klakeraši i bozadžije, kažu novi tehnološki izum, a među njima i naš kolega, kolumnista tekstova o «Zlatoustom» u pomenutoj reviji, inače majstor za limunade, a i kikirriki, semenke, lebleblije!, naročito u pauzama u bioskopu kada se postavlja druga rolna i na utakmicama, posebno u poluvremenu. To datira, još iz vremena Kosovskog boja, kaže on, i dodaje: “car Murat da svojoj vojsci pauzu od petnaest minuta voljno, i knez Lazar da svojoj vojsci voljno petnaest minuta, a onda nastupaju naši: boza, limunada, kikiriki, semenke, lebleblije!… i tako vekovima kad su svetkovine, bagami i kad je gusto, kad se pojave novi kneževi, carevi, Titići!”) a koja se završava ispred pruge, naročito ako ne naiđe voz.

Knjaževčanima, kažu to, 2.879 ljudi, je potrebna uvozna pamet, da im gradi, gazduje, vodi, vršlja, zabavlja i gradi ski staze (šteta što na Staroj planini nema pruge) neko iz drugog grada, i to ne samo da je iz drugog grada, već da voli da vlada, da je junak na rečima, da se opevao u pesmi… Potrebno je čak da sve ekipe na sportskim turnirima, nose njegovo ime, a i da se, ponekad nađe tu i neki vo.

Nije to vo u pitanju, kažu ostali Knjaževčani već trojanski konj. On se u njihovom gradu transformisao u vola!