U Istorijskom muzeju Srbije poriču da su dela oštećena

Posle teksta juče objavljenog u našem listu da je bušenjem ramova, radi postavke „Učinimo istoriju vidljivom“ oštećeno 60 umetničkih dela iz fundusa Istorijskog muzeja Srbije, dobili smo odgovor direktorke ove ustanove dr Ane Stolić. Od kustosa Andreja Vujnovića, koji pak vodi zbirku primenjene umetnosti, čuli smo šta će danas biti izloženo iz istog fundusa jer reč je o akciji iz više delova, čiji je cilj da se javnost upozna sa dragocenostima koje ovaj muzej poseduje, ali nema gde da izlaže.

– Od 44 slike i devet skulptura (a ne 60 umetničkih dela), koliko je bilo izloženo u prvom delu akcije „Učinimo istoriju vidljivom“, nijedno delo nije oštećeno pri realizaciji ove postavke. Odgovorno tvrdim da na postavci nije bilo slika u originalnim ramovima, posebno onim iz epohe skraja 19. i početka 20. veka, da je jedan broj slika uramljen u nove ramove, koji se inače po potrebi menjaju u zavisnosti od postavke.

-Kraljevske insignije koje bi trebalo da budu večeras izložene
-Portret kralja Petra od Uroša Predića, na izložbi koja je juče skinuta

Takođe da blind ramovi nisu oštećeni ovakvim načinom izlaganja. Za navedenu prezentaciju izabrana su baš dela čiji su blind ramovi u programu za zamenu. Portret kneza Aleksandra Karađorđevića koji se u tekst spominje kopija slike Uroša Kneževića, čiji se original nalazi u Narodnom muzeju. Isto tako, jedan broj izloženih portreta ličnosti iz Prvog srpskog ustanka su kopije rađene po originalima koji se nalaze u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu i Narodnom muzeju u Beogradu. Netačna je tvrdnja da su šrafovi koji su upotrebljeni za kačenje slika na bilo koji način mogli da dopru do platna – objašnjava, između ostalog, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.

Dr Ana Stolić dalje kaže da u Muzeju rade stručni ljudi koji godinama i decenijama čine sve da se u očajnim uslovima sačuvaju dela koja prezentuju našu istoriju od potpunog propadanja.

– Zato mislim da je tekst koji je „Blic“ objavio zlonameran i tendenciozan, posebno u situaciji kada se Muzej bori za konačno rešenje problema smeštaja, ali i za nove ideje o tome kako da reprezentuje prošlost i privuče pažnju najšire publike, što je jedan od imperativa savremene muzeologije u 21. veku.

U trenutku pisanja ovog teksta, u toku je postavljanje drugih eksponata jer akcija traje…

Osetljive dragocenosti

Drugi deo izložbe „Učinimo istoriju vidljivom“, koji se odnosi na odeću, uniforme i nakit, neće trajati od večeras do 17. decembra, kako je pre neki dan najavljeno, već samo pola dana jer je reč o izuzetno osetljivim eksponatima među kojima su, primera radi, dva prstena, narukvice, kopče i ogrlice, koji su pripadali Obrenovićima, i jedine naše sačuvane kraljevske insignije koje čine kruna kralja Petra I Karađorđevića, skiptar, šar, kopča za plašt…

– Ovi eksponati zahtevaju posebno obezbeđenje i posebne izlagačke uslove i zbog toga će biti izloženi samo nekoliko sati – objašnjava Andrej Vujnović, istoričar koji vodi zbirku primenjene umetnosti u Istorijskom muzeju Srbije. – Posebno je osetljiv kraljevski plašt od hermelina. U uslovima koji mogu naškoditi eksponatima, pristao sam da se tokom ove akcije pokaže samo ponešto, ali skupoceni plašt – nikako. – Što se tiče postavke preksinoć skinute na kojoj su bile izložene slike i skulpture, ne mogu ništa da kažem jer je nisam video, ali ako je onako kako je „Blic“ snimio i objavio, nije po pravilima službe, to jest muzeologije.

Izvor: Blic Online M. Marjanović