Gde: Nikelsdorf, Austrija, u okolini Beča
Kada: 19 – 21. jun
Karte: 119 evra za tri dana, u ograničenim količinama dostupne dnevne karte od 59 evra
Izvođači: Metallica, Nine Inch Nails, Faith No More, Placebo, Limp Bizkit, Slipknot, Kaiser Chiefs, Chris Cornell, Mastodon, Gogol Bordello…

Kako, gde i šta:

Kao i proteklih godina, i ovoga leta po broju posetilaca najveći festival na tlu centralne Evrope (ne računajući Sziget), biće „NovaRock“, najglasniji i najistaknutiji „outlet“ žestokih, pretežno metal i hard rok bendova, koji uz nekoliko izuzetaka koji doprinose šarolikosti ovog, iako zanimljivog, izdanja pretežno namenjenog tinejdžerskoj publici.

„NovaRock“ je relativno mlad, ali zato za svoje godine, i nedostatak tradicije – izuzetno veliki i popularan festival, i predstavlja odličnu priliku posetiocima iz Istočne Evrope da se za male pare dobro provedu.

Prigodno se organizuje na svega pedesetak kilometara od Beča, u mestašcetu po imenu Nikelsdorf, do kojeg postoji i organizovan prevoz, koji kreće sa južne vozne stanice (Sudbanhof). Do festivala se stiže za nekih pola sata, a cena povratne karte je 18 evra. Po završetku programa niz autobusa čeka posetioce na ivici poljane na kojoj se „NovaRock“ održava i onda ih vraća do centra Beča.

Hrana i piće na festivalu nisu mnogo skupi, bendovi su, iako mahom veoma komercijalni, orijentisani na rok i tvrđi zvuk, kampovanje je besplatno, a treba i napomenuti da je ovo idealna prilika da se u akciji vide i „Metallica“, kao i „Nine Inch Nails“ na svojoj poslednjoj turneji. Iako se možda nekome čini da nije naročito praktično putovati do i od seoceta, to za svaki veći festival i jeste najbolje rešenje, te su se organizatori pobrinuli da autobuski prevoz bude organizovan na najbolji mogući način, tako da nećete morati da čekate satima u redu da odete ili da se vratite. Vreme u Austriji sredinom juna uglavnom je prijatno, iako noću ume da bude veoma hladno, te je najbolje spremiti i dosta tople odeće, koja bi barem mogla da posluži kao podloga za sedenje ako vam ikada bude dosta šetanja i đuskanja na austrijskim livadama.

Pošto mu je lokacija veoma blizu granice sa Mađarskom, a i s obzirom na to da traje (svega) tri dana, uz besplatan kamp, nekih velikih saveta za snalaženje nema potrebe davati. Austrijska ambasada građanima Srbije rado izlazi u susret što se viza tiče, iako je sada potrebno nazvati telefonom i zakazati razgovor. Pre zakazivanja razgovora, u filijalama Rajfajzen banke morate platiti taksu koja vam omogućuje zakazivanje, a pin kod će se aktivirati 24 časa posle uplate. Do Beča se svaki dan može stići vozom za nekih desetak sati, a i cena karte je relativno pristupačna i iznosi nekih 70-ak evra. U Beču, gde god da se smestite, nećeti imati problema sa dolaskom do centra, jer pored neumornog metroa, Austrija mnogo novca ulaže i u besprekorne tramvajske linije, pa i u autobuse. Jednom kad stignete do popularnog „Štefansdoma“ ili sa druge strane centra do Glavne železničke stanice (Vestbanhof), lako ćete peške moći da stignete i do dve najpopularnije (šoping i hrana) ulice u gradu, a to su Marijahilfer štrase i Kertner štrase.

Što se samog smeštaja tiče, to nije nikakav problem, pošto Beč obiluje jeftinim hotelima, ali i veoma pristupačnim hostelima koji su raspoređeni svuda po centru. Iako ne postoji nijedan koji bih izdvojila, sve što vam treba naći ćete na sajtu www.hostelworld.com, koji je lak za korišćenje i veoma pouzdan. Pošto za svaku rezervaciju treba uplatiti depozit od 10 odsto, morate na raspolaganju imati međunarodnu kreditnu karticu, ili već neku karticu koja omogućava plaćanje preko interneta.

Festival:

Što se samog festivala tiče, prosto je neverovatan podatak da je ovaj festival počeo kao (relativno) skroman projekat (relativno) neskromne firme „Nova Music Entertainment“ 2005. godine. Već u prvoj godini tada anoniman muzički događaj okupio je „Green Day“, „System of a down“, „Weezer“, Merilina Mensona (Marilyn Manson), „Prodigy“, „Audioslave“, i mnoge druge.

Kada se po Centralnoj Evropi pročulo da je nastao novi, dostupan i jeftin festival, nije iznenađenje da je 2006. „line-up“ bio dorastao velikanima muzičkih festivala, sa mnogo većim budžetima, i mnogo dužim tradicijama. Festival je poprimio karakteristike događaja za rokenrol i hard-kor fanove, tako da uglavnom takve izvođače i okuplja, uz nekoliko zanimljivih izuzetaka svake godine, koji prigodno služe da razbiju monotoniju „težeg“ gitarskog zvuka. 2006. to su bili velikani bristolske scene „Massive Attack“, pored kojih su kao hedlajneri svoje muzičko umeće i kvalitet demonstrirali „Metallica“, „TOOL“, „Placebo“, „Alice in chains“, „Guns’n’Roses“, „Motorhead“, „Avenged Sevenfold“, „Apocalyptica“, i mnogi drugi… Tada je napravljen i drugi stejdž, kako bi organizatori mogli da, po sopstvenom priznanju, dovedu što više aktuelnih izvođača nakon odličnog odziva publike. 2007. je festival opet privoleo sve aktuelne rokere da se pojave, te su tokom tri dana nebrojene kilovate energije u austrijskoj nedođiji između ostalih trošili i: „Pearl Jam“, „The Killers“, „Smashing Pumpkins“, „Incubus“; „Linkin park“, Merilin Menson, „Slayer“, „The Hives“.

Prošla godina bila je posebno upečatljiva , najviše zbog odličnih nastupa „Rage Against The Machine“, „Incubus“ i „The Verve“, kada su trodnevne karte, kao i 2007. godine, bile rasprodate.

1. dan:

Realno, daleko najbolji „line-up“ ispraćen daleko najjezivijim greškama organizatora, koji su volšebno stavili Trenta Reznora i „Metaliku“ da sviraju delimično u isto vreme. Zbog čega su se producenti odlučili da im dva glavna benda budu hedlajneri istog dana u isto vreme na dva stejdža (festival i ima samo dve bine), uopšte mi nije jasno, i ovo je svakako veliko razočaranje za sve starije ljubitelje ozbiljnog metala. Moje srce pripašće Reznoru, ali je šteta što najveći broj fanova dolazi upravo da vidi ova dva benda, a što će morati da propusti barem 45 minuta „Metalike“ ako se odluče da odu na „NIN“. Lično, teško mi je da dam preporuku šta raditi u ovoj situaciji, pošto vreme hoda od jednog do drugog stejdža iznosi i preko 15 minuta (da ne pričamo o ogromnim gužvama) ali Reznor je odlučio da prestane da izvodi muziku na sceni od kraja ove godine, tako da je bolje je da vidite „NIN“ poslednji put u punom sjaju, nego da stignete na prvih 45 minuta „Metallike“.

Ono što ne biste smeli da propustite ni pod tačkom razno jeste nastup „Faith No More“ koji se održava tačno pre Trentovog na takozvanoj Crvenoj bini. Majk Peton i družina već su odsvirali nekoliko koncerata na povratničkoj turneji i to sa odličnim kritikama i fenomenalnim setlistama (teško mi pada odsustvo „Digging The Grave“, ali šta je, tu je), tako da je izvesno da ćete sa koncerta otići zadovoljni. Osim „Faith No More“, odličan šou uvek priređuju i drugari iz „Gogol Bordello“, koji su ubačeni radi raznolikosti ponude, dok će na glavnoj bini, metalcima dragi, nastupiti „Slipknot“, koje ćemo gledati i u Srbiji sledeće nedelje, ali i sve popularniji „Mastodon“, čija izdanja dobijaju vrhunske kritike.

2. dan

Tematski, situacija se drastično menja drugog dana, tako da ćete, umesto teškog metala, imati priliku da čujete uglavnom pevljivi rok. „Placebo“ nam se vraćaju sa novim albumom „Battle for the sun“ i ovo će biti jedan od prvih nastupa na novoj turneji, dok će pre njih publiku zabavljati neumorni „Kaiser Chiefs“, kao i Kris Kornel, koji i dalje peva „kao zmaj“, a još i izvodi gomilu numera sa „Superunknown“ i „Down on the upside“. Nikako ga nemojte propustiti! „Staind“ svakako treba izbegavati u širokom luku iz očiglednih razloga, ali zato vredi pogledati novi bend „Chickenfoot“ (istina, ime im je baš za „wtf“ reakciju), koji su sačinili, ni manje, ni više, nego dva bivša člana „Van Halen“, Čed Smit (ljudima poznatiji kao, pored Denija Kerija i Dejva Grola, najbolji bubnjar na svetu) i Džo Satrijani. Bend je 5. juna na tržište izbacio i svoj prvi album, a oni koji su imali dovoljno sreće da se nađu na šacici intimnih nastupa na američkoj Zapadnoj obali kažu da ova četvorka svirkom može da raspameti i najzahtevnije ljubitelje tvrđeg zvuka.

3. dan

Poslednji dan festivala je, po meni, daleko slabiji od prva dva, prvenstveno zato što sviraju „Limp Bizkit“, kao i „Guano Apes“ i još nekoliko nesrećnih produkata postmoderne muzičke industrije. Iako su „Die Toten Hosen“ odlični uživo, teško da će privući mase iz čitavog sveta, a osim njih, ne bih mogla da izdvojim nijedan bend koji je vredan slušanja, osim ako niste ljubitelj najžešćih oblika eksperimentisanja sa metalom, te biste želeli da čujete „Dimmu Borgir“ na Crvenoj bini. Ipak, očekuje se da će „Machinehead“ nabaciti dobar nastup, tako da ćete se i tada verovatno dobro provesti.

Karata i dalje ima u prodaji, i mogu se naći na svim prodajnim mestima „Ticketonline-a“ u Austriji, kao i preko sajtova „Eventima“ u Hrvatskoj, Sloveniji i Mađarskoj. Mogu se kupiti i na licu mesta, ali samo u slučaju da se prethodno ne rasprodaju. Predviđene su i temperature od 25, pa i 30 stepeni, tako da je sve što vam treba ranac i šator, i odličan provod u turistima krcatoj Austriji biće vam zagarantovan!

P.S. Dobra ideja je da nabavite i čepove za uši.

Izvor: B 92