Централне кинеске телевизије CCTV
Ових дана, Кина је више него икада у центру интересовања целог света. Ипак, иако је свима познато место одржавања Олимпијаде 2008. године, далеко мање се зна о енормно креативној енергији савремене Кине, са којом, током последњих двадесетак година ова многољудна земља тежи и успева да открије своју прошлост и, комбинујући сопствену традицију са глобалним утицајима, остварује ренесансу своје културе.
Изложба „Дизајн у Кини, данас“, на којој су поред радова кинеских дизајнера изложена и дела страних аутора, представља први покушај да се истражи, разуме и забележи у којој мери је нагли економски развој утицао на културу дизајна у већим кинеским градовима. Ову студијску изложбу, у свом летњем термину, приредио је лондонски музеј Викторија и Алберт, један од највећих музеја уметности и дизајна у свету.
Хронолошки, изложба обухвата период од раних деведесетих до данас и представља критички приказ развоја дизајна у три велика града који су, у постреформској Кини, после 1978. године, доживели нагли развој. У оквиру овог концепта, аутори изложбе воде посетиоца на путовање дуж источне кинеске обале, од југа ка северу, при чему је сваки град повод да се истражи посебна област дизајна: графички дизајн и визуелна култура у Шенџену, мода и стил данашњег живота у граду Шангају, а архитектура и урбано планирање у Пекингу.
Пре тридесет година, Шенџен је чинило само неколико рибарских села настањених северно од Хонгконга. Политиком нових економских реформи из осамдесетих година прошлог века, ова села су претворена у Специјалну економску зону и највећи производни центар у свету, са популацијом од 10 милиона. Као центар кинеске графичке индустрије, привукао је како професионалце, тако и пионирску генерацију студената дизајна, који су овде почели да експериментишу са новом формом, остварујући прва оригинална дела савременог кинеског графичког дизајна.
У овом првом делу изложбе претежно су заступљени постери, дизајнирани за уметничке изложбе или конкурсе, који плене својим суптилним стилом. Први експонат представља плакат дизајнера Чен Шаоа, за прву изложбу савременог кинеског графичког дизајна, у Шенџену 1992. године, који је симболично обележио не само почетак историје савременог кинеског графичког дизајна, већ и његове битне карактеристике. На поменутом плакату, аутор је представио две испреплетене ноге у ходу, различито одевене: док је једна у традиционалном кинеском костиму, друга је одевена у пословно западњачко одело. На овај начин аутор је желео да укаже на амбивалентност стила ове фазе развоја савременог дизајна у Кини.
Креативну повезаност високих критеријума из прошлости и савременог визуелног израза показује Вонг Су, аутор изванредног плаката, дизајнираног за изложбу у Јапану, поводом комеморације страдања града Хирошиме. Плакат је компонован у виду два истоветна кинеска симбола, постављена један изнад другог, који означавају град Хирошиму. Међутим, доњи симбол је представљен окрњен, чиме је аутор изразио трагично разарање града. Миленијумску традицију кинеске калиграфије аутор је повезао са модерном технологијом: он није отпутовао у Јапан, већ је факсом послао тридесет листова формата А4, од којих се састојао плакат.
Од деведесетих година прошлог века, кинеска урбана популација се нагло увећава, а Шангај, један од великих кинеских градова који је последњих година доживео највећу миграцију, одабран је као добра илустрација ове појаве. Стога, други део ове изложбе приказује надања и животне аспирације његових житеља, путем мањег броја експоната дизајна одевања, намештаја, производа широке потрошње, фотографије и електронских медија.
И док се, с једне стране, у овом делу изложбе запажа креативност појединих дизајнера, првенствено у обликовању намештаја и моде, с друге стране, на производима широке потрошње уочава се повлађивање укусу масовног конзумента. Посебну пажњу привлаче радови аутора Ђијанг Ћијонг Ер, која је, у духу дизајна кинеске традиције, остварила савремену форму. На пример, за дизајн ниског стола инспирисала се концептом јина и јанга, који је интерпретирала у виду светлости и сенке: када светлост падне на сто, бројне линије од којих је сто компонован рефлектују необично лепе орнаменталне сенке на зиду или поду.
Својом аутентичношћу импресионирају фотографије „Живи Шангај“, чији је аутор Ху Јанг. У намери да пружи пресек садашњег шангајског друштва, од оних богатих и моћних до бројних градских досељеника, на фотографијама се смењују призори скоројевићке раскоши са сликама драматичног сиромаштва породица које у једној скученој просторији обитавају, спавају, једу и обављају комплетну тоалету!
Осим поменутих, издвајају се и експонати изложени под заједничким називом „Забавна Кина“, који обухватају телевизију, часописе, цртане филмове и мобилне телефоне.
Излазак Кине на сцену светске економије и њене велике амбиције поводом припрема Олимпијских игара 2008. године, највиднији су у трансформацији архитектуре Пекинга и оближњих урбаних целина. Отуда, трећим делом ове изложбе влада расположење експлозивног архитектонског оптимизма у виду грандиозних пројеката најчувенијих имена савремене архитектуре у свету: од величанственог пекиншког аеродрома (пројекат компаније Foster & Partners) до националног стадиона, популарно названог „Птичје гнездо“ (пројекат компаније Herzog & Meuron), до дела кинеских архитеката, међу којима се посебно истиче зграда Дигиталног центра (пројекат компаније Студио Pei-Zhu), или велелепно здање нове зграде Централне кинеске телевизије CCTV (China Central Television), од стакла и челика, која доминира центром пословног дела града, којим је њен главни пројектант Оле Ширен заувек изменио линију хоризонта, иначе традиционално ниске градње, главног града Кине (пројекат компаније ОМА – Office for Metropolitan Architecture).
Иако је традиција дизајна у Кини дуга преко пет хиљада година, ипак, само до пре две деценије савремени дизајн се овде није неговао будући да комунистичка идеологија, која је фаворизовала планску економију и униформност (сетимо се сивих одела), није познавала слободно тржиште и конкуренцију. Данас, у Кини теже напуштању масовне производње јевтиних реплика западњачких производа и стварању сопственог дизајна, настојећи да се симбол Made in China, који се махом користи у негативном смислу, трансформише у нови знак: Created in China.
Извор: Политика Мирјана Теофановић