Na ovogodišnjem 43. Bitefu, koji se od 15. do 25 septembra odvija pod sloganom „Kriza kapitala – umetnost krize“, Koselektori Jovan Ćirilov i Anja Suša kažu da je reč o ostvarenjima koja neobičnim pozorišnim sredstvima reaguju na potrošačko društvo – koje „ispada iz zgloba i koje je u velikoj zapitanosti nad sopstvenim smislom“.

Ovogodišnji Bitef otvara predstava „Sutra“ („Sava centar“, 15. septembar, 20) autora Sidi Labri Šerkauji koji je na 39. Bitefu za predstavu „Rien de rien“ dobio specijalnu nagradu. Igraju čuveni tibetanski monasi Šaolin manastira koji se bave hinduističkom mudrošću Budinih sutri ukrštajući tradicionalne kung-fu pokrete i savremeni evropski ples.

Jedna od teatarskih poslastica ovog Bitefa je „Plavi zmaj“, najnovije ostvarenje čuvenog pisca Roberta Lepaža koga Bitef odavno nastoji da dovede u Beograd. Ovdašnja publika će među prvima u Evropi videti „Plavog zmaja“, nastavak njegove slavne „Trilogije zmaja“.

„Brod za lutke“ Milene Marković u režiji Ane Tomović dovodi na Bitef ansambl Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada; ova predstava (bavi se sudbinom žene u savremenom svetu) dobila je nagradu za najbolju predstavu ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.

Trupa sa sedištem u Švajcarskoj „Rimini protokol„, poznata po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje(Bitefova publika ih pamti po predstavi „Kargo Sofia“ u kojoj su je bugarski vozači, uz priču o svom životu, u prikolici kamiona vozali po Beogradu) stiže sa dve predstave. „Airport kids“ reditelja Štefana Kegija jeste priča o deci čiji roditelji rade u inostranim predstavništvima u Švajcarskoj, a koja kao savremeni nomadi borave po aerodromima i putuju po svetu u stalnoj potrazi za svojim identitetom.

Predstavu „Karl Marks: Kapital, I tom“ koja zatvara festival (JDP, 25. septembar) potpisuju preostala rediteljka Helgard Haug i Danijel Vetcel. Predstava je realizovana u Teatru „Šaušpilhaus“ (Diseldorf, Nemačka), a akteri su autentični učesnici (novinari, germanisti, slavisti, romanisti, električari, prodavci u supermarketima…). Svi oni imaju sklonosti prema politici i na svoj način se bave aktuelizacijom Marksovog „Kapitala“, u trenutku kada u tom delu spas za neoliberalni kapitalizam traže i mnogi stručnjaci.

Predstava „Sanjari“ Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića (produkcija JDP) druga je domaća predstava na 43. Bitefu. Tema ovog retkog izvođenog dela jeste čovekova osećajnost.

Trupa „Bacači sjenki“ iz Zagreba izvešće svoje novo delo „Odmor od povjesti“ koje kao autorski tim potpisuju Katarina Pejović i Boris Bakal. Kao i u predstavi „Ex pozicija“ (za koju su pre dve godine dobili specijalnu nagradu Bitefa) glumci i publika su jedan na jedan (jedan glumac, jedan gledalac); ideja je da se neposrednom razmenom uhvati „intimna povjest koja nas miluje, jer smo od stvarne potpuno izludjeli“.

Norveški reditelj Jo Stremgren stiže sa svojom kompanijom iz Bergena, najpre u Novi Sad, u Srpsko narodno pozorište, a zatim i u „Atelje 212“, sa predstavom „Pisac“ koja kroz priču o Knutu Hamsunu, poznatom norveškom piscu i kvislingu, i govori o kvislinzima u umetnosti.

Lutkarska predstava „Logor“, koja je obišla svet i koja je specijalno obnovljena za nastup na Bitefu, nastala je u pozorištu „Hotel Modern“ u Roterdamu i bavi se temom Aušvica. U njoj dva animatora sa 2.000 lutaka govore o sudbini nekoliko miliona žrtava najvećeg genocida u istoriji čovečanstva.

Izvor: BlicOnline Tatjana Nježić