POVORKA ponosa, za ili protiv? Da li je u pitanju opravdana borba za pravo na opredeljenje (seksualno) ili se iza svega krije plansko nametanje novog sistema vrednosti, koji se pakuje u oblande demokratije, modernosti i napretka?
Gej parada, zakazana za 20. septembar u Beogradu već sada izaziva veliku pažnju srpske javnosti. Dok organizatori ove manifestacije podsećaju na diksriminaciju homo i transseksualne populacije, većina Srba na „povorku ponosa“ gleda kao na negativnu promociju homoseksualne kulture i normi ponašanja, koje su protivprirodne tradicionalnim i porodičnim vrednostima.
Zakazana gej parada pokrenuće i temu legalizacije gej brakova u Srbiji. Često se iz jednog dela srpske javnosti poručuje da je priznavanje istopolnih brakova još jedan od bitnih uslova za članstvo u EU i kako bi promena Ustava (koji dozvoljava venčanje samo muškarca i žene) doprinela bržim evro-integracijama. Realno stanje je nešto drugačije, s obzirom na to da su istopolni brakovi dozvoljeni samo u Belgiji, Holandiji, Norveškoj i Španiji, ali su zato homoseksualne „zajednice“ priznate u svim ostalim članicama, pa i u Hrvatskoj.
O gej lobiju i promociji homoseksualizma (naročito u sferama umetnosti, politike, filma, mode i muzike) sve više se priča u svetu, a bez sumnje, njihov uticaj je najjači u Severnoj Americi i Evropskoj uniji. Koliko se svest o gej populaciji promenila u poslednjih 20 godina, najbolje pokazuju događaji iz Kanade, gde su se mnogi otpušteni radnici dosetili i iskoristili snažan gej lobi u javnosti. Odmah po otkazu, uložili bi žalbu zbog diskriminacije, jer su navodno oterani zbog svog seksualnog opredeljenja, pa su poslodavci bili prinuđeni da ih vrate na posao.
Kada je „povorka ponosa“ u pitanju, Moskva je jedina evropska prestonica u kojoj gej parada ne izaziva velike polemike u javnosti i to iz jednostavnog razloga – zabranjena je. Dok u mnogim, uglavnom istočnoevropskim gradovima policija mesecima unapred planira kako da zaštiti učesnike gej parade, ruski organi reda nemaju taj problem. Nekoliko pokušaja da se u Moskvi održi ovakav skup doživeo je potpuni debakl, s obzirom na to da je ruska policija pretukla i uhapsila gej protestante.
Portparol gradskih vlasti Sergej Tsoi, proletos je izjavio da u Moskvi nikada nije bilo niti će biti gej parada, a homoseksualnost je nazvao „satanskom“. Sve do 1999. godine, homoseksualnost se u Rusiji tretirala kao duševna bolest.
Ovog leta u Zagrebu je održana već osma po redu „parada ponosa“. Za razliku od prethodnih godina, kada su napadi neistomišljenika na učesnike parade i tuča sa policijom bili uobičajena pojava, hrvatska gej populacija u junu je mogla da demonstrira uz znatno manje tenzija. U isto vreme, kada je 400 homoseksualaca organizovalo skup u Zagrebu, oko 500 ljudi je prisustvovalo „kontra-mitingu“. Jedini incident dogodio se posle parade, kada su trojica mladića pretukli jednog gej-šetača.
Slična situacija je i u prestonicama okolnih država Budimpešti i Bukureštu.
Gej manifestacije, koje se već godinama održavaju u ovim gradovima u početku su izazivale veliku osudu javnosti, uz obavezne tuče desničarskih grupa sa policijom, da bi prošle i ove godine prošle sa manje incidenata. Sociolozi i psiholozi ovo tumače kao činjenicu da i istočnoevropski narodi polako počinju da prihvataju ideju o toleranciji gej kulture, koja im se stalno „servira“ u medijima.
I pored toga, kordoni policije su bili neophodni početkom septembra, kako bi razdvojili, uglavnom navijače i učesnike gej parade u Budimpešti.
Koliki je bio politički pritisak da se u Mađarskoj prihvati gej opredeljenje, najbolje pokazuju pisma podrške ambasada svih zapadnoevropskih zemalja, SAD i Australije, koje su od naših severnih komšija zahtevali da prihvate ljude sa svim seksualnim orijentacijama.
Prošle godine, na prvoj gej paradi u Češkoj, povređeno je 20 ljudi, a napadači se nisu obazirali ni na činjenicu da se među gej šetačima našla čuvena teniserka Martina Navratilova.
U Sofiji je prošle godine uhapšeno 88 osoba, koje su silom pokušale da spreče prvu paradu u Bugarskoj.
PODRŠKA PRIJATELJA
ORGANIZACIONI odbor „Povorke ponosa“, zakazane za 20. septembar, saopštio je da su desetine javnih ličnosti podržale održavanje te manifestacije u Beogradu.
Među njima su glumci Dragan Bjelogrlić, Nikola Đuričko, Mirjana Karanović, zatim, režiser Srđan Dragojević, pevačica Mira Škorić i drugi.
– Javnost Srbije mora jasno reći da svi građani imaju prava na solidarnost kada im je bezbednost ugrožena i da u ovoj zemlji nema manje ili više jednakih pred zakonom – navodi se u Proglasu prijatelja „Povorke ponosa“.
U saopštenju Organizacionog odbora te povorke navodi se da podrška istaknutih i profesionalno ostvarenih domaćih ličnosti ohrabruje LGBT populaciju i sve učesnike skupa u nameri da 20. septembra, pod sloganom „Vreme je za ravnopravnost“, naprave važan korak napred u borbi za jednakost i slobodu opredeljenja svih građanki i građana.
SAO PAULO
NAJVEĆA gej parada do sada održana je 14. juna ove godine u Sao Paulu, gde je po procenama organizatora prisustvovalo oko tri miliona ljudi (što učesnika, što turista), a ceo događaj je ličio na čuveni brazilski karneval.
USVAJANjE DECE
U AMERICI postoji inicijativa da se dozvoli i sklapanje brakova između tri i više homoseksualaca. Takođe, u mnogim evropskim i severnoameričkim državama, gej supružnici još nemaju pravo na usvajanje i podizanje dece, ali se o ovoj temi sve više govori. Pojavili su se i „borci za prava“ ljudi koji upražnjavaju seks sa životinjama, dok je pre tri godine u Holandiji registrovana politička partija pedofila. Njihov program je jasan: dozvoliti seksualne odnose sa decom starijom od 12 godina starosti, kao i legalno posedovanje i prikazivanje dečije pornografije. Interesantno je da se ovakvi zahtevi pravdaju upravo sve širim pravima, koja se daju gej populaciji.
Izvor: Večernje novosti Aleksandar PALIĆ