Neviđeni Japan: Šunga grafike
PHOTO: WIKIMEDIA
Izložba japanskih šunga grafika, japanskih drvoreza erotske sadržine iz kasnog Edo perioda (1830 – 1880), biće otvorena u četvrtak 18. decembra u Kući legata u Beogradu (Knez Mihailova 46). Na otvaranju izložbe u organizaciji Anonymous said: i Kuće legata, od 19 sati, nastupa i beogradski impro gitarista WoO
Postavka u Kući legata obuhvata 25 šunga grafika, i predstavlja široki spektar žanrovskih i tematskih karakteristika ovog umetničkog medija. U njima se mogu prepoznati najrasprostaranjeniji elementi reprezentativni za period procvata šunga grafika (1780 – 1820) – karakteristična kombinacija slike i teksta, uloga odeće u formiranju vizuelne naracije, prisustvo „treće strane“, ali i odlike nastale u specifičnim okolnostima vremena njihovog nastanka: izmeštanje u eksterijer, uvođenje zapadne perspektive, kao i upotreba senki.
Intenzitet „otvorenosti“ i „direktnosti“ prikazivanja erotskog materijala postignuti kroz ovaj medij nemaju adekvatne paralele u likovnom nasleđu bilo koje druge kulture i utoliko predstavljaju autentični umetnički izraz. U isto vreme, s obzirom na bezvremenu aktuelnost i kao večiti izvor fascinacije, nemoguće je zanemariti ili osporiti i čisto umetničku vrednost koju šunga grafike nose – mogućnost da se u ovom stilu uživa na čisto grafičkom i vizuelnom nivou, bez ikakvog bližeg poznavanja žanra ili posedovanja dodatnih informacija.
Kustos izložbe i autor teksta kataloga je Jelena Stojković, a izložbu prati i posebno koncipirana kampanja Neviđeni Japan, autora Stefana Arsenijevića.
Šunga grafike (shunga, proleće, što je u carskom Japanu eufemizam za seks) najveću popularnost stiču u vreme procvata žanra Ukiyo-e, prikazivanja gradske svakodnevice u duborezu i slikama (17-19 vek), koji je zbog jeftinije proizvodnje bio široko dostupan. Pizori odslikavaju specifičan odnos japanske kulture srednjeg veka prema telu i seksualnosti, često prikazuju popularne gejše ili kabuki glumce, hetero i homoseksualne odnose, dok su polni organi („drugo lice“) nesrazmerno veliki.
Samuraji su šunge nosili kao srećnu amajliju, dok su ih trgovci smatrali zaštitom protiv požara.
Izvor: e – Novine