Dž. K. Rouling i H. Murakami

RANG-LISTE najtraženijih knjiga u našim knjižarama minule godine otvorile su ne samo pitanje njihove objektivnosti, već i po ko zna koji put temu bestselera. Kako neke knjige postaju hitovi, šta najviše utiče da brzo stiču naklonost velikog broja čitalaca, koliko se njihov tiražni uspeh poklapa sa književnom vrednošću? Na ova i druga pitanja potražili smo odgovore od uglednih poznavalaca ne samo književnog života, već i fenomena koji se odnose na širi društveni kontekst.

Književni kritičar, univerzitetski profesor i izdavač sa dugim stažom („Nolit“, „Narodna knjiga“), dr Radivoje Mikić, kaže da, po njegovom iskustvu, postoje tri vrste bestselera – domaćih autora, stranih pisaca i knjiga za decu:

– Kad je reč o domaćim autorima za njihovu pojavu neophodna su tri uslova: provokativna tematika, dobar marketing i autorova sposobnost da svoje delo tumači na način koji je privlačan za publiku. Za strane bestselere je posebno važno da imaju temu koje nema u domaćoj književnosti i da govore o nečemu što je bar u izvesnoj meri egzotično. Kod stranih bestselera se vrlo često događa da je najefikasnija reklama koju stvaraju sami čitaoci, upućujući jedni druge na knjigu o kojoj se u javnosti baš ne govori. U novije vreme pojavio se i poseban tip bestselera. To su knjige namenjene deci i za njih je karakteristično i to što ih vrlo često podupire film, kao u slučaju romana Džoane Rouling. Najređi su bestseleri u kojima je izvor čitalačkog interesovanja umetnička novina i stvaralački eksperiment. Poslednji takav eksperiment bio je Pavićev „Hazarski rečnik“. U principu, za bestselere je vezano mnogo manipulacija i mistifikacija koje ravnopravno grade autori i izdavači. Autori da bi privukli pažnju, a izdavači da bi zaradili na knjizi.

Po mišljenju dr Vladislave Gordić-Petković, univerzitetskog profesora i esejiste, bestseleri su najčešće knjige koje se čitaju zarad opuštanja i oduška, uzimaju kao neka vrsta analgetika i anestezije, ali njihovo delovanje je kratkotrajno:

– Tajna bestselera je u klišeima i banalnostima čije ponavljanje čitalac očekuje: u tom pogledu se „Hari Poter“ ne razlikuje previše od „misterioznih trilera“ Dena Brauna. Najzahvalnija u tom kontekstu je večita tenzija između nauke i religije. U tu zamku hvataju se ne samo čitalac i gledalac, već i eksperti za verska i naučna pitanja. Uspeh knjiga Helen Filding i Nika Hornbija pokrenuo je poplavu komercijalne književnosti koja koketira sa strategijama kiča, ali dotiče ponekad i granice ironije ili subverzije. Fenomen „Bridžet Džouns“ i takozvane „čik-lit“ stavio je u pogon moderni trivijalni ep – o stresnoj svakodnevici neudate mlade žene, neurotične i haotične, sklone cinizmu i pogrešnim izborima, ili pak o umereno situiranom muškarcu koji se davno zasitio nesagledivih seksualnih mogućnosti urbanog života.
Kao primer da i umetnički roman može postati bestseler, Vladislava Gordić-Petković navodi knjigu „Strah i njegov sluga“ Mirjane Novaković, koja je imala sedam izdanja. Čuda su, kaže, moguća, ali su pisci lepe književnosti danas bolno svesni onoga što priznaje i sam Murakami kad ističe: „Ja moram da se takmičim sa popularnom kulturom koja uključuje televiziju, časopise, filmove i video-igre“.

Da se vrednost dela i njihova čitanost često drastično razilaze, primećuje dr Ratko Božović, sociolog kulture:

– Reklamom, medijskim prisustvom autora i nekritičkim lobiranjem može se i prizemno delo isforsirati kao bestseler, jer je pogodilo malograđansko-snobovsku radoznalost. Nikoga nije briga što će ono „igrati“ jedno leto i nikad više. U pridobijanju čitalaca od velikog su značaja i prestižne nagrade kao što je NIN-ova nagrada za roman. Značajna je po uticaju i nagrada „Meša Selimović“.

Knjige koje se najbolje prodaju po pravilu nisu najbolje knjige, kategoričan je dr Mihajlo Pantić, univerzitetski profesor, književni kritičar i pisac, sa, takođe, dugim izdavačkim iskustvom:

– Naprotiv, najbolje se prodaju knjige koje povlađuju ukusu masovne publike, a taj nikada nije bio naročito visok. Bestseler, dakle, makar uvek baratao opštim mestima, mora imati aktuelnu, intrigantnu temu, ne sme biti suviše zahtevno pisan, mora biti provokativan, mora izazivati sporenja i stalno podgrevati medijsku pažnju. Mora, jednom rečju, postati slučaj o kojem svi govore, što ne znači da su ga svi i pročitali.

Ističući da svaka bestseler-knjiga ima neku posebnost, neki razlog zbog kojeg se dobro prodaje, Pantić kaže da o tome posebno svedoče one knjige koje pravo niotkuda, i bez bilo kakve pripreme ili osmišljene medijske kampanje, pronađu svoj put do mnogobrojne čitalačke publike.

– Taj fenomen širenja glasa o knjizi od čitaoca do čitaoca nazivam kapilarnom metodom, što je ujedno i najbolja moguća preporuka. Kada publika sama od sebe, bez ikakvih spoljašnjih upliva, izabere knjigu koja se kupuje za poklon, pozajmljuje ili preporučuje prijateljima, to je najbolji i najlepši mogući način da se iz anonimnosti dođe na bestseler listu. Sve ostalo je neumoljivi zakon tržišta, koji čini da danas knjižare u svetu liče na samoposluge, svuda vam nude Rolingovu, Koelja, Gordnera, Ostera, Ladlama ili Grišama. A meni se čitaju knjige koje niko drugi ne čita, odavno znam da su bestseleri, čast izuzecima, tek uslovno književnost. Odnosno, roba koja ima formu književnosti.

REKORDER MURAKAMI

– AKO su pokazatelj uspeha tiraži, onda ćemo sa iznenađenjem konstatovati da je verovatno najprodavaniji pisac danas u svetu autor lepe književnosti a ne one komercijalne: Haruki Murakami – ističe Vladislava Gordić-Petković. – Podaci o čitanosti govore da je Murakami svojevrstan rekorder: tri i po miliona primeraka romana „Norveška šuma“ prodato samo u prvoj godini nakon objavljivanja, „Kafka na obali“ kupilo je gotovo pola miliona Japanaca za samo dva meseca, „Kad padne noć“ za tri meseca u Velikoj Britaniji prodat u sto hiljada primeraka. Sa jedanaest objavljenih romana na četrdeset jezika i tri kontinenta, Murakami je jedini kultni pisac danas u svetu. A, kako podaci govore, i kod nas.

KIČ TVOREVINE

– Pisac koji je stigao do bestselera ima razloga da se uplaši jer se mora upitati kako ga je to zapalo – kaže Ratko Božović. – U kič društvu najviše imaju mogućnosti da postanu bestseleri kič tvorevine! Pisac u modi mora znati da je svaka moda prolazna kao letnja kiša. Mislim da je kod nas, pored Harija Potera, bio najupečatljiviji bestseler Koeljov „Alhemičar“. Danas su najčitanije knjige Harukija Murakamija, Tonija Parsonsa i Haleda Hoseinija. Za popularnost ovih autora markenting je učinio svoje.

Izvor: Večernje Novosti D. Bt. – D.B.M.