Тријумф Клаудије Љосе у Берлину (Фото АФП)

Живописан филм „Млеко жалости“ Клаудије Љосе проглашен за најбољи. „Сребрни медвед“ за најбољу режију Иранцу Асгхару Фархадију за филм „О Ели“, Гран при жирија равноправно филмовима „Сви други“ и „Гигант“… Жири наградио филмове који су и иначе водили на критичарским листама
„Златни медвед“ путује у Перу.

Берлин, 14. фебруара – Дуго се на Берлинском фестивалу није догодило да фестивалском жирију пође за руком да одоли свим могућим притисцима и заиста награди најбоље. На 59. Берлиналу догодило се нешто готово незамисливо – награде су освојили, мали, квалитетни и драгоцени филмови, ама баш сви они који су и иначе водили на критичарским листама. Било је само питање за који ће се редослед определити жири са британском глумицом Тилдом Свинтон на челу.

А жири је одлучио да награда „Златни медвед“ за најбољи филм припадне младој перуанској редитељки Клаудији Љоси за живописну перуанско-шпанску драму„Млеко жалости“ , који је виђен претпоследњег фестивалског дана. Реч је о филму у којем се мит меша са фолклором, сујеверјем и социјалним окружењем, са јунакињом Фаустом, девојком за коју околина верује да је болешљивост усисала из „престрашене сисе“ мајке која ју је родила у време рата. Она преко дана ради као служавка једне богате пијанисткиње, а остатак времена проводи у живописном амбијенту фавела, у окружењу људи који све што имају троше на весеља, свадбе и скупе поклоне. Слично јунацима из Кустуричиних филмова…

Гран при жирија равноправно је припао дебитантском филму немачке редитељке Марен Аде „Сви други“, о генерацији тридесетогодишњака који трагају за својом економском срећом и шармантном уругвајском филму „Гигант“ Адријана Биниезија, горко-слаткој причи о чувару који надгледа џиновски супермаркет, а преко монитора и своју тајну љубав – симпатичну чистачицу. За улогу у филму „Сви други“ немачка глумица Биргит Минишмајер освојила је „Сребрног медведа“ за најбољу женску улогу, док су филму „Гигант“ припале и награде за најбољи дебитантски филм и равноправно – „Алфред Бауер“ , заједно са интимистичким, емотивним филмом „Татарак“ легендарног пољског мајстора Анджеја Вајде (био је приказан последњег такмичарског дана).

Асгхар Фархади (Фото АФП)

„Сребрни медвед“ за најбољу режију освојио је ирански редитељ Асгхар Фархади за изврстан (за многе и најбољи) филм „Све о Ели“, виђен још првих фестивалских дана. Реч је о комплексном и драматуршки врсно разрађеном филму, посве другачијем од оног на шта су нас навикли аутори из ове интригантне и привлачне кинематографије. Главни јунаци су припадници урбане средње класе, млади брачни парови који са својом неудатом другарицом одлазе на излет на Каспијско језеро, али ће изненадно Елино утапање отворити понор лажи и (само)обмана које цветају и у иранском друштву.

„Сребрни медвед“ за најбољу мушку улогу сасвим заслужено је припао афричком глумцу Сотигуи Кујатеу, за деликатну улогу оца у потрази за сином, несталим током терористичког напада на лондонски метро 2005. године, у веома добром филму „Лондонска река“ алжирско-француског редитеља Рашида Бушареба (Кујатеу је партнерка Бренда Блетин). За најбољи сценарио награђени су Орен Моверман и Алесандро Камон, за причу из америчког филма „Гласник“ који је Моверман и режирао (ово је много више од типичне приче о посттрауматским проблемима повратника из ирачког рата), док је „Сребрни медвед“ за изузетан уметнички допринос припао Габору Ердељију и Тамашу Чекелију за дизајн звука у мађарско-румунском копродукцијском филму „Каталин Варга“ британског редитеља Питера Стрикланда…

Сотигуа Кујате (Фото АФП)

После церемоније доделе награда, 59. Берлински фестивал свечано је затворен пројекцијом филма „Рај је западно“, још једног легендарног грчког редитеља – Косте Гавраса. Реч је о полубиографском и политички ангажованом филму, причи о илегалном имигранту који од Крита путује до Париза, у „западни рај“ . Ово је уједно и први филм који је после незаборавног „З“ (1970), Гаврас снимао у Грчкој…

Овогодишње издање Берлинског фестивала, по концепту се није разликовало од свих претходних од када је на челу ове угледне манифестације Дитер Кослик. То значи отприлике следеће: напунити црвени тепих холивудским звездама из филмова номинованих за Оскара како би телевизијске екипе имале шта да шаљу у свет, промешати то са покојим добрим малим филмом како би се и критичари радовали, понегде прошарати са делима такозваног „снажног политичког ангажмана“ и обавезно обезбедити четири до пет легендарних филмских класика да дођу у госте са својим новим делима. Дитеру Кослику је мандат продужен до 2013. године. Дакле, овакав ћемо коктел и даље кушати…

Извор: Политика Дубравка Лакић