„Zvanicama se obratio predsednik kongresa, Nikola Nikolić. Osim gospodina Nikolića, u delegaciji su bili i potpredsednik, Petar Petrović, i gradonačelnica, Milica Milić.“ Imena u navedenoj rečenici su naravno izmišljena, a pravopisna greška koju dočaravaju gotovo svakodnevna. Evo jednog školskog primera:

NEDOUMICE
Ime i prezime nije apozicija

„Beograd, glavni grad Srbije, leži na ušću Save u Dunav“. Deo rečenice smešten između dva zareza je apozicija. To je imenski dodatak koji znači isto što i imenica uz koju stoji i može da je zameni, dakle neobavezan je. Ako izostavimo imenicu Beograd, pa kažemo: „Glavni grad Srbije leži na ušću Save u Dunav“, smisao rečenice se neće promeniti i, što je najvažnije, neće biti dileme koji je to grad. Međutim, ako se „zvanicama obrati predsednik kongresa“, a u delegaciji budu i potpredsednik i gradonačelnica, rečenica će biti nejasna i nećemo znati o kome govori. Funkcije i zanimanja mogu bliže odrediti osobu, ali ne mogu u potpunosti zameniti njeno ime i prezime. Zato se ime i prezime kada stoji iza funkcije nikada ne odvaja zarezima od nje.

PRIRUČNICI
Beogradski frajerski rečnik

Treće dopunjeno izdanje Beogradskog frajerskog rečnika sadrži 7.008 odrednica i 6.418 fraza beogradskog slenga, koje je sakupio i priredio profesor filmske dramaturgije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti Petrit Imami. Ovaj zanimljivi vodič kroz slengovsku dušu Beograda sastavljen je od reči, fraza i psovki sakupljenih iz savremenih literarnih, dramskih i filmskih dela, štampe, radio i televizijskih emisija.
Petrit Imami je jedan od najpoznatijih hroničara slenga u Srbiji. Od osnovne škole prvo na papirićima, a sada na kompjuteru, svakodnevno strastveno zapisuje reči originalnog beogradskog govora.

ZANIMLJIVOSTI

Rogonje podsećaju na volove

Stara Grčka je imala jedno zanimljivo pravilo: ne treba kazniti nevernu ženu već muža koji je dopustio da do toga dođe. Tako su nesrećni muževi bili prinuđeni da glavnim trgom šetaju s rogovima na glavi. Italijanski naučnik Otavio Lurati smatra da dva roga predstavljaju dva falusa – muža i ljubavnika. Naš istaknuti lingvista dr Milan Šipka navodi još nekoliko mogućih puteva u nastanku izraza „nabijati rogove“. Kao jedno od najmaštovitijih on ističe priču o francuskom kralju koji je neke od svojih dvorana slao u lov sa namerom da dobije dovoljno vremena za zavođenje njihovih lepih žena. Prevareni muževi su imali zadatak da iz lova donesu rogove jelena i na dvoru su dobijali podrugljivi nadimak – rogonja. Neki smatraju da je poreklo reči rogonja u pomalo čudnom francuskom običaju da uškopljenim petlovima odseku kandže i usade ih na krestu. Tako bi ih razlikovali od „pravih“ mužjaka. Druge pak prevareni muževi podsećaju na glupe i trome, spolno nezainteresovane volove.

Izvor: Blic Online Manuela Graf