Niš – Uređenjem arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda i serijom predavanja koja će se održati u naredne tri godine, u Nišu su počele pripreme za obeležavanje 1.700 godina od Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo priznato za zvaničnu religiju Rimskog carstva. U Nišu, rodnom mestu cara Konstantina koji je 313. godine ovim aktom dozvolio slobodno ispovedanje hrišćanstva i ostalih religija, ne sumnjaju da bi centralna proslava mogla da se održi u nekom drugom gradu u Srbiji.
„Intenzivno se pripremamo, i na više načina i u više pravaca za taj jubilej“, rekao je gradski većnik Miodrag Radović a potom dodao: „Bulevar cara Konstantina, kojim se stiže do arheološkog nalazišta Medijana, biće obnovljen. Upravo su obavljena elektromagnetna snimanja Medijane koja su pokazala da je ono što se nalazi ispod zemlje facinantno. Za konzervaciju i rekonzervaciju svega što je do sada nađeno na Medijani izdvojeno je 50 miliona dinara a radovi počinju u toku leta. Spreman je i projekat vredan 90 miliona dinara za natkrivanje celog nalazišta, za čije je finansiranje za sada zainteresovana ambasada SAD u Srbiji. Za uređenje Tvrđave u ovoj godini će biti izdvojeno 20 miliona dinara.“
U saradnji sa gradskim vlastima Centar za crkvene studije započeo je seriju predavanja koja će trajati do centralne proslave jubileja 2013. godine. Prvo predavanje „Sveti car Konstantin i hrišćanstvo danas“ održaće akademik Vladeta Jerotić večeras u 19 časova u sali Svetosavskog doma u Nišu, a pozdravnu besedu će govoriti patrijarh Irinej. Upravnik centra Dragiša Bojović je rekao da će se ove i sledeće godine predavanja održavati jednom mesečno, a da će dva puta godišnje biti organizovane naučne tribine.
„Kruna svih aktivnosti će biti veliki međunarodni naučni skup ‘Sveti car Konstantin i hrišanstvo’ koji će se održati u maju 2013. godine. Suorganizatori ovog skupa su Institut za pravoslavne studije Univerziteta u Kembridžu, Centar za vizantijsko-slovenske studije Bugarske akademije nauka Ivan Dujčev iz Sofije, Centar za nacionalne i verske studije iz Soluna, odeljenje za istoriju Fiozofskog fakulteta u Beogradu i Pravoslavni bogoslovski fakultet u Nišu, ukoliko do tada počne sa radom“, kazao je Bojović.
Izvor: Blic Online B. Janačković