Tintin

KADA se mladi reporter Tintin sa svojim vernim psom Miluom, 10. januara 1929. godine, ukrcao na voz i uputio u sovjetsku Rusiju, u prvoj epizodi „Tintin u zemlji Sovjeta“, nije delovalo da će se ovaj junak belgijskog crtača Eržea priključiti kolekciji remek dela umetnosti stripa.

Do danas je prodato više od 230 miliona primeraka Eržeovih stripova širom sveta, ali, ako za nekoga brojke nisu dokaz umetničkog kvaliteta, valja pomenuti da su među mnogobrojnim fanovima Tintina – Endi Vorhol i Stiven Spilberg. Vorhol je svojevremeno izjavio da je Erže na njegov rad uticao poput Diznija. „Erže je više od crtača stripova. Postoji politička i satirična dimenzija koja prožima njegovo delo“, govorio je Vorhol.

Tintin će uskoro oživeti i na 3D filmu, u režiji ni manje ni više nego Stivena Spilberga, i u produkciji Pitera Džeksona, autora „Gospodara prstenova“, u kojima je uspešno korišćena kompjuterska tehnologija u stvaranju likova. Najavljeno je da će „Avanture Tintina: tajna jednoroga“ ugledati bioskopsku svetlost 2011. godine. Tintina će igrati Džejmi Bel, kapetana Hedoka – Endi Serkis, čuveni Golum iz hobitske trilogije, a novi Džems Bond – Danijel Krejg, biće Crveni Rakham.

Spilberg je, inače, za Tintina čuo tek 1981. godine, kada je kritika uporedila Indijanu Džonsa u „Otimačima izgubljenog kovčega“ sa Eržeovim avanturističkim junakom. Iako je prvo dobio albume Tintina na francuskom koji nije razumeo, anegdota kaže da se veliki majstor filma odmah zaljubio u ovog junaka. Spilberg je tada video Tintina kao Indijanu Džonsa za decu.

Tintin se na velika vrata vraća i u Srbiju. Izdavačka kuća „IPS Medija“ otkupila je prava za sva 24 albuma Tintina i objavila prva dva toma koja sadrže prvih pet epizoda: „Tintin u zemlji Sovjeta“, „Tintin u Kongu“, „Tintin u Americi“, „Faraonove cigare“ i „Plavi lotos“. Reč je o luksuznom izdanju, manjeg, kolekcionarskog formata. Urednik je Danko Ješić, a prevod s francuskog jezika potpisuje Branislav Glumac.

Iako je naša publika imala prilike da ovaj strip prati u „Politikinom zabavniku“, prve dve epizode do sada nisu objavljivane u Srbiji. Erže je zbog njih nazivan rasistom i netolerantnim autorom, zbog načina na koji je Tintin predstavio sovjetske Ruse i crnce u Africi. Belgijanac se kasnije javno pokajao zbog ranih radova, rekavši da ih je napravio pod uticajem predrasuda epohe. Oba albuma bila su jedno vreme zabranjena u Evropi i Americi.

Glumac se opredelio za transkripciju imena i nije ih prevodio. Tako je nerazdvojnom Tintinovom pratiocu ostavio originalno ime Milu, umesto dosadašnjeg Sneško, koje je u srpskim verzijama direktno preuzimano iz engleskog prevoda.

– Zahtevne su bile jedino uzrečice, trudio sam se da sačuvam arhaični jezik a da ne bude glup. Umesto: „Sto mu gromova“, što previše liči na Zagora, stavljao sam: „Trista mu jada“ – kaže Glumac.

Po njegovim rečima, razlozi Tintinove neprolaznosti leže u činjenici da nije apsolutno moralan u svakom trenutku, jer će nekad ispasti i kukavica, biće narcisoidan, egocentričan, sebičan, maltretiraće Milua, i to ga čini velikim i univerzalnim junakom, za razliku od Velikog Bleka koji postaje dosadan posle nekoliko albuma.

Tintin je napunio 80 godina i još je ogledalo naših mladalačkih snova i želja za putovanjima. Detinjasti, neumorni junak nastavlja da osvaja svet svojom neugasivom vitalnošću. Njegov otac, Belgijanac Žorž Remi, slavni Erže (1907-1983), uz Renea Magrita važi za najvažnijeg, najpopularnijeg i najuticajnijeg umetnika ove zemlje u 20. veku, a obojici su 2. juna ove godine u Belgiji otvoreni muzeji.

MUZEJ

U okolini Brisela 2. juna otvoren je Eržeov muzej.
Od 1929. godine prodato je više od 230 miliona primeraka stripova o Tintinu.
Avanture Tintina prevedene su na više od 80 jezika.

U Francuskoj svaka druga porodica ima u kući bar jedan strip Tintina.

„Tintin na Tibetu“ je Eržeova najomiljenija epizoda.

SVEMIR

Tintin je istraživao Mesec 1954. godine, 15 godina pre Nila Armstronga.
Na aukciji u Parizu 1998. originalni crteži Tintina dostigli su cenu od 25.000 dolara.

Povodom 75. Eržeove godišnjice Belgijsko astronomsko društvo nazvalo je po njemu malo nebesko telo između Marsa i Jupitera.

Izvor:Večernje novosti Bane Đorđević