ĆELE-KULA je ozbiljan kandidat za Uneskovu listu svetske baštine, saznaju „Novosti“. Zbog izuzetnog značaja ovaj spomenik stavljen je pod zaštitu zakona 1948. godine, a prvi put je predložen za listu svetske kulturne baštine maja 1989. godine. Deset godina pre toga, Skupština Srbije proglasila ga je za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

– Trenutno se na državnom nivou formira tim, koji treba da proceni i spomenička dobra Niša, pre svega Ćele-kulu, ali i arheološko nalazište Medijanu – kaže za „Novosti“ Mile Veljković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Niš. – Ćele-kula je, po mom mišljenju, ipak izvesniji kandidat. Podrška da dođemo do liste Uneska stiže iz Arla, sa čijim stručnjacima smo ostvarili značajnu naučnu saradnju.

NAJPOSEĆENIJA

– ĆELE-kula je jedan od najposećenijih spomenika u Srbiji – napominje za „Novosti“ Slavica Nikolić, edukator kustos Narodnog muzeja u Nišu. – Godišnje je poseti od 30.000 do 50.000 ljudi. Specifične karakteristike svrstavaju je u red naših najznačajnijih istorijskih spomenika.

Zanimljivo je da se nedavno upravo Ćele-kula našla u ponudi „Atlas obskjura“, najpoznatijeg onlajn vodiča za neobična mesta u svetu, koja predstavlja zbirku čuda iz 85 zemalja. Na mapi destinacija koje turisti ne bi smeli da propuste, među srpskim čudima su i Lepenski vir, Đavolja varoš, Trajanova tabla, Muzej „Nikola Tesla“ i Ćele-kula.

Spomenik Ćele-kula počeo je da se gradi u leto 1809. godine, posle čuvenog boja na Čegru, gde je izginulo oko 3.000 Srba. Od njihovih glava, Turci su načinili kulu po surovom nalogu Huršid-paše, koji je hteo da zaplaši preživele.

LOBANJE
NAJRANIJI opis Ćele-kule sa podacima o veličini dao je profesor beogradskog liceja, Isidor Stojanović, koji je 24. avgusta 1864. godine posetio spomenik, i naveo da je na četiri strane Ćele-kule tada bilo 56 redova, a u svakom po 17 lobanja. Ukupno 952 lobanje. Danas ih ima nešto manje od 60.

Niški paša je odmah posle Čegarske bitke davao za svaku srpsku glavu po 25 groša, pa zapovedio srpskim ćurčijama da ih oderu, te ih je odrane slao da se uzidaju u kulu, a kože njiove dao štaviti i potom napunjene pamukom poslao u Carigrad“, pribeležio je Borislav Andrejević, istaknuti stručnjak za niške spomenike, pozivajući se na zabeleženo kazivanje „hadžije Srbina iz Niša“.

– Pisanih turskih izvora o Ćele-kuli nema – piše Andrejević. – Podatke o njenom izgledu, načinu gradnje, broju lobanja daju putopisci, prolazeći kroz Niš u 19. veku. Prvi put Evropa je bila obaveštena o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869) izdao svoje delo „Put na Istok“

Turci su Ćele-kulu štitili, a Srbima zabranjivali da odnose lobanje sa njenih zidova radi sahranjivanja. Posle oslobođenja od Osmanlija, prva put je zaštićena u leto 1878. godine, postavljanjem ćeramidnog krova na četiri drvena stuba nad kulom. Kasnije je sređivana 1937, a godinu dana kasnije dodata je bista Stevana Sinđelića – rad vajara Slavka Miletića. Kapela je obnovljena 1989. godine, a značajnu zaštitu kompleks je dobio prošle godine uz pomoć Ministarstva rada, povodom 200- godišnjice boja.

Izvor:novosti.rs S. Babović