SLAVNI glumac Pol Njumen (83) je na samrti. Mada niko iz najbližeg okruženja ne želi da govori o njegovom zdravstvenom stanju, iz njujorške bolnice u kojoj je Njumen primljen zbog raka pluća potvrdili su da je posle hemoterapije, na lični zahtev, pušten kući. Kako se navodi u američkim medijima, glumac želi da poslednje nedelje života provede sa svojom porodicom.

Uz Pola Njumena je sve vreme, kraj bolesničke postelje, bila i supruga Džoan Vudvord sa kojom je već pet decenija u braku. Pretpostavlja se da je bolest bila razlog zbog koje se pre dve godine Njumen i zvanično povukao sa filma, mada je tada tvrdio da su u pitanju godine.

– Nisam više u stanju da kao glumac radim onako kako bih želeo. Gubim pamćenje, sigurnost i kreativnost. Zato mislim da je snimanje filmova zauvek iza mene – obrazložio je svoju odluku oskarovac, koji iza sebe ostavlja 75 televizijskih i filmskih naslova. – Igrao sam 50 godina. To je dovoljno…

Poslednja u nizu glumačkih bravura, bila je mu je uloga irskog gangstera u filmu „Put bez povratka“, a kao ljubitelj i učesnik auto-trka nije odoleo da pozajmi glas u Piksarovom crtanom filmu „Kola“.

A samo godinu dana pre konačnog povlačenja sa velikog ekrana, Njumen je pregovarao sa kolegom Robertom Redfordom da decenijama posle nezaboravnih „Buč Kasidija i Sandens Kida“ i „Žaoke“ snime zajednički film. Ta želja im je nažalost ostala neispunjena.

Bio je deset puta nominovan za „Oskara“ (dobio ga za „Boju novca“), a prestižnu statuu Američke filmske akademije dobio je pre dve decenije, za životno delo i za humanitarni rad. Rođen je u Klivlendu u Ohaju, a prvi put je stao ispred kamere 1954. godine. Posle filmskog debakla, objavio je u novinama izvinjenje publici, zbog lošeg filma, ali
na sreću glumu nije napustio. Naprotiv, ubrzo je dokazao da je bio jedan od najboljih studenata čuvenog Lija Strazberga. Krenuo je i u osvajanje Brodveja, a onda je usledila ponuda za jednu od najznačajnijih uloga u njegovoj karijeri. Bio je to film „Mačka na usijanom limenom krovu“ u kojem mu je partnerka bila Elizabet Tejlor. Mada su mu zbog izgleda, a pre svega zbog „nezaboravnih plavih očiju“ u Holivudu nudili uloge zavodnika i romantičnih junaka, Njumen je birao da igra šarmantne buntovnike i likove sa druge strane zakona.

Dok su se u Americi premišljali oko kvaliteta njegove glume, u Evropi postaje velika zvezda. U Kanu je krajem pedesetih nagrađen za „Dugo toplo leto“, a uskoro je dobio i Baftu. Deset godina kasnije u Los Anđelesu, ipak, osvaja Zlatni globus i to za režiju filma „Rejčel, Rejčel“.

Među poslednjim nagradama je Srebrni medved u Berlinu za ulogu starog gunđala u „Ničijoj budali“, a nije ga zaobišla ni nominacija za Oskara 2003. – za „Put bez povratka“.

Dva puta je bio pred oltarom, ali žena njegovog života, koju, kako je često naglašavao „nije ni pomislio da prevari“ je glumica Džoan Vudvord.

Ima šestoro dece iz dva braka.
BRZINE I BOLIDI
NjUMEN se rano „zarazio“ moto-trkama. Nije mogao u potpunosti sa tribina da uživa u velikim brzinama, pa je i sam vozio bolide.
U jednoj od paklenih vožnji, auto se zapalio, ali je na sreću glumac ostao nepovređen.

USPOMENA NA SINA
U SPOMEN na sina Skota, koji je umro od predoziranja drogom, osnovao je humanitarnu fondaciju. Posvetio se i proizvodnji zdrave hrane, a sav prihod je, takođe, davao u humanitarne svrhe. Njumen je stalno isticao da je najponosniji zbog humanitarnog angažovanja.

Izvor: Večernje Novosti B. Niković