Ninus Nestorović je rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Objavio je tri knjige aforizama, četvrta je izbor aforizama i kratkih satiričnih priča i priređivač je jedne antologije.

Prva zbirka aforizama „IZGUŽVANE MISLI“ (Čigoja štampa – Beograd, 1997.), „SIZIFE, SRBINE!“, (Gutenbergova galaksija – Beograd, 1999.), „NERASKIDIVA VEZA“ (Nevkoš – Novi Sad, 2003.) , Antologija novosadskog aforizma „PEČAT VREMENA“ (Nevkoš – Novi Sad, 2003.) i „VOJNA TAJNA“ (Alma – Beograd, 2006.) .

Dobitnik je više značajnih nagrada: VIB-ove (2000.), „Zlatne kacige“, na međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu (2000.), prve nagrade za aforizam na „Čivijadi“ u Šapcu (2002.), SPŽ „Žikišon“ u Paraćinu (2005.), nagrade za aforizam godine na Radio Beogradu, i druge.

„Što se aforizma i inteligencije tiče, baš kao i nedvosmislenosti aforizma, to se u najvećoj meri odnosi i na satirično stvaralaštvo Ninusa Nestorovića. Njegova ironična smehovitost pripada onoj vrsti humora koju je Oskar Vajld bliže odredio kao „intelekt dok švrlja“.

…Brojni su Nestorovićevi aforizmi vredni pažnje i analize, kako po tematskoj obuhvatnosti, tako i po nivou stila. Uspešan je u uočavanju paradoksa koji sam predmet aforističarskog uobličavanja u sebi nosi, ali i u upotrebi retoričkih stilskih sredstava kojima se postiže paradoks u izrazu, što iskazu daje umetnički oblik.

Većinom smo neznani junaci, a imamo i poznatih ličnosti.

Niste primljeni na posao, jer ste previše pametni.
Više sreće sledeći put!

Imamo mnogo ratnih veterana.
Nije zapostavljen rad ni sa mladjim kategorijama.

Komšiji je žena trudna.
Svi se radujemo!

Sva vrata su mu otvorena. Predstoji mu sjajna lopovska karijera.

Bilo je nezaboravno! Podsetite me…

Naši očevi su heroji socijalističkog rada.
Žrtve su bile nepoznate.

Tražio je minut pažnje, a oni su mu pažnju odali minutom ćutanja.

Računajući i neprijatelja, ovde smo svi naši!

Za državu u kojoj vlada mrak, zalazak Sunca je istorijski dogadjaj.

Pronadjen je razum.
Sad ga ispituju…

Došlo je do borbe mišljenja.
Bila je to borba prsa u prsa.

Okrenuli su nam ledja, a sve oči su uprte u nas!

Neću reći ništa, a mnogi će se prepoznati…

Džabe mi je što volim da jedem.
Od ljubavi se ne živi.

Pobednik je poznat.
Traži se poraženi.

Sudija mi nije pokazao put u svlačionicu.
Zna on da sam ja na domaćem terenu!

Nije nam prvi put da učestvujemo u bratoublačkom ratu.
Mi smo stara srpska porodica.

Neću da razgovaram sa vama o politici.
Niste moja kategorija.

Domovino, izvini.
Našao sam drugu.

Vi ste opozicija ?!
Ko bi rekao ?!

Nema više staljinističkih čistki.
Druga su vremena, drugi su ljudi…

Optuženi se branio sa slobode.
Sve dok je imao municije…

Potonuo sam na dno.
Povuklo me društvo.

Ostao sam u Srbiji iz patriotskih razloga. Nisam imao kud!

Ja i žena od oružja nemamo ništa, ali za decu mora da bude!

Od kada sam umro, sve više ličim na pokojnog oca.

Da su Turci čitali naše junačke narodne pesme, videli bi oni s kim imaju posla!

Pesnici koji pevaju o slobodi, to su najmaštovitiji stvaraoci.

Janičari su bili naši ljudi na privremenom radu u inostranstvu, ali su svoj posao obavljali kod svoje kuće.

Dosta je bilo bratoubilačkih ratova!
Red je da se malo posvetimo i ostaloj rodbini!

Posao dželata nije lak.
Krvav je to posao.

Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom:
Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici !

Ukoliko narod uskoro ne izađe na ulice, policija će morati da bije po kućama.

Treba čitati samo režimske novine.
Tu sve lepo piše.

Mislio sam da je on loš čovek kada mi je ubio oca i majku,
a onda me je on častio pivom i tako smo postali najbolji prijatelji…

Vlast krade, ali pušta i druge da kradu, a to je pošteno !