FOTOTIPSKO izdanje avangardnog časopisa „Zenit“ i monografije koja ga prati, čiji su autori Irina Subotić i Vida Golubović objavljeno je u izdanju Narodne biblioteke Srbije, beogradskog Instituta za književnost i umetnost i zagrebačkog SKD „Prosvjeta“. Luksuzno izdanje, štampano u tiražu od 1.000 primeraka, smešteno je u kutiji na kojoj je odštampana stilizovana fotografija Ljubomira Micića i Boška Tokina iz 1921. godine, kada je ovaj časopis pokrenut.
– „Zenit“ je van sumnje najznačajniji avangardni časopis na prostoru međuratne Jugoslavije, pokrenut u Zagrebu 1921, a dve godine kasnije prelazi u Beograd i tu izlazi do 1926. godine. Njegov glavni urednik je Ljubomir Micić, koji je neposredno podelio i poneo, može se bez preterivanja reći, dramatična zbivanja i nepovoljan epilog ovog najautentičnijeg i najznačajnijeg avangardnog glasila na jugoslovenskom prostoru – podsetila je Vesna Matović, član organizacionog odbora za objavljivanje „Zenita“, u utorak na konferenciji za novinare.
Ideja za objavljivanje reprint izdanja „Zenita“ potekla je od Branke Bulatović, bivšeg rukovodioca odeljenja periodike Narodne biblioteke Srbije i Miodraga Matickog, tadašnjeg direktora Instituta za književnost i umetnost. Kasnije je organizacioni odbor proširen i u njega su ušli Sreten Ugričić, Gojko Tešić, Saša Ilić i Vesna Matović. Oni su odlučili da reprint prati obimna monografija, koja sadrži potpuni Letopis časopisa, vrlo iscrpne biografije svih saradnika, praćene njihovim fotografijama ili slikama, kada su u pitanju likovni umetnici, kritičke prikaze o „Zenitu“ sve do danas, uključujući i one koji se nalaze na sajtovima.
– Ovim izdanjem reprinta „Zenita“ omogućen je celovit uvid u jedan od najradikalnijih časopisa neobične sudbine, koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj i evropskoj kulturi, od momenta kada je pokrenut pa sve do danas – rekla je istoričar umetnosti dr Irina Subotić. – Godinama i decenijama bio je više priznat i cenjen na strani, nego u sopstvenoj sredini, uprkos činjenici da je njegovu vrednost i njegovo postojanje uvek bilo moguće potvrditi u bilo kojem vremenu i prostoru. Svojim imanentnim programom „Zenit“ je u osnovi internacionalan: težio je stvaranju jedne sasvim nove i ujedinjene Evrope, bez obzira na rasu, nacionalnost, jezik, idejne i ideološke orijentacije. U nizu ideja to je bio pokušaj gradnje nove Vavilonske kule, uprkos pomešanosti naroda.
DIGITALNA BAŠTINA
Upravnik Sreten Ugričić je istakao da je ovo izdanje objavljeno na zaprepašćenje svih Srba i elitističkih naroda, a da je Narodna biblioteka Srbije napravila elektronsku verziju, koja je nedavno uvrštena u svetsku digitalnu baštinu. Knjiga je štampana u punom koloru na 530 strana i opremljena je ilustracijama iz časopisa, kao i fotografijama aktera tog doba. Neke od fotografija objavljene su prvi put.
Izvor: Večernje novosti D.B.M