Graditelj velelepne carske palate Romulijane u Gamzigradu versku toleranciju propovedao pre Konstantina, odnosno pre Milanskog edikta
Zaječar Evropa će 2013. godine proslaviti 17 vekova hrišćanstva slaveći, istovremeno, Milanski edikt iz 313. godine kojim je Konstantin Veliki hrišćanstvo proglasio zvaničnom religijom u velikom Rimskom carstvu. Slaviće se ovaj jubilej i u Srbiji koja će svetu i tada ukazivati da je upravo na njenom području rođen i Konstantin Veliki i još 15 rimskih imperatora, između 2. i 4. veka nove ere.
Zaječarci, pak, ovu priču žele da dopune i malo poznatom činjenicom da je Timočanin Galerije, graditelj velelepne carske palate Romulijane u Gamzigradu, versku toleranciju propovedao i pre Konstantina. Tačnije, da se pre čuvenog Konstantinovog Milanskog edikta, u Nikomediji, u Turskoj, dve godine ranije pojavio Galerijev Edikt o toleranciji hrišćanstva. Tu carsku objavu su, ne slučajno, pre„videli“ hrišćanski panegirici s Konstantinovog dvora, uporno ponavljajući da je Galerije bio paganin, baš kao i njegov tast Dioklecijan. Optužen je i da je imao vodeću ulogu u velikom progonu hrišćana u Rimskom carstvu 303. godine.
Među onima koji se posebno zalažu da se nepravda prema Galeriju konačno ispravi je i direktor Narodnog muzeja u Zaječaru Bora Dimitrijević. On je i inicirao izradu multimedijalnog projekta Ko„reni evropskog hrišćanstva“, u kome su, pored muzeja u Zaječaru, učestvovali i muzeji iz Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Knjaževca, Negotina i Bora. Na svim promocijama u proteklih mesec dana Dimitrijević uporno ponavlja da postoje pouzdani izvori o tome da je Galerijev Edikt o toleranciji hrišćanstva objavljen 30. aprila 311. godine u Nikomediji, današnjem Izmiru, nepun mesec pre smrti graditelja zaječarske Romulijane. I upravo je iznenadna smrt imperatora uticala da taj edikt padne u zaborav.
Bora Dimitrijević (Foto S. Todorović)
Posebno je tome doprineo panegirik Laktancije, koji je sedeo uz skute Konstantinu na njegovom dvoru, pisao o njemu hvalospeve i nimalo nije bio naklonjen Galeriju, kao ni ostalim rimskim carevima pre njega objašnjava Dimitrijević. Upravo je Laktancije nametnuo priču da je Galerije car govedar“ iz daleke seoske provincije, da je zatucani paganin i progonitelj hrišćana. Trebalo je time, u stvari, baciti u zasenak to što je Galerije bio hrabar vojskovođa, što je odneo veličanstvenu pobedu nad Persijancima, kao i što je 30 godina uspešno branio Rimsko carstvo od najezde varvara.
Posebno je neodrživa tvrdnja, nastavlja Dimitrijević, da je, navodno, Galerijeva majka Romula, zatucana paganka, preko sina uticala da Dioklecijan preduzme veliki progon hrišćana 303. godine. Pre će biti, kaže Dimitrijević, u čemu se slaže i naš poznati arheolog Aleksandar Jovanović u svojoj knjizi Tlo Srbije zavičaj rimskih careva“, da je Galerije bio podređen Dioklecijanu i da je progon hrišćana bio zvanična državna rimska politika. A Galerije je, kao hrabri vojnik, kome je Dioklecijan, zato što ga je cenio, dao i svoju kćerku za ženu, bio samo puki izvršilac takve politike.
Ali, hrišćanski pisci ipak nisu imali hrabrosti da svoj gnev ispolje prema „gospodskom“ Dioklecijanu. Izabrali su Galerija, okomili se na njegovo „nisko“ poreklo i proglasili ga progoniteljem.
Tvorci projekta posebno insistiraju na tome da istorija područja na kome se danas nalazi Srbija obiluje mnogim događajima koji nisu dovoljno poznati ni stručnoj javnosti, našoj i svetskoj, a kamoli laičkoj. Kao da su skrajnuti do potpunog zaborava. Znamo, na primer, gotovo sve i o Karlu Ćelavom i o Pipinu Malom, ali ne znamo da je područje Srbije po broju rođenih rimskih imperatora na ovom tlu znatno ispred svih u Evropi, a posle Italije.
Zato bi trebalo da hitno prizovemo sebe pameti i da s tim upoznamo i svoju decu i pozovemo i svet da dođe da sve to vidi. Da se uveri da je pomenutih 16 rimskih imperatora rođeno u Srbiji, svi na rastojanju od samo sto kilometara, i da su oni stvarno promenili svet. Zato svetu i treba bolje da predstavimo sve arheološke ostatke Sirmijuma, Singidunuma, Viminacijuma, Đerdapa, Romulijane i Medijane. I da im skrenemo pažnju da su upravo jedan Zaječarac i jedan Nišlija uzeli hrišćanstvo u zaštitu. I da je Galerijev Edikt iz Nikomedije prvi dokument koji pokušava da uspostavi neku vrstu tolerancije između dva verski suprotstavljena sveta paganskog i hrišćanskog.
Izvor: Politika Stojan Todorović