Scena iz prve postavke „Kose“ Fotodokumentacija Ateljea 212

Čuveni mjuzikl uskoro ponovo na sceni Ateljea 212 sa Sergejom i Branislavom Trifunovićem, Gordanom Kičićem, Ivanom Jevtovićem, Jelenom Gavrilović, Katarinom Žutić, Sofijom Juričan i drugima

Mjuzikl „Kosa“ Džemsa Radoa i Džeroma Ragnija posle 1969. kada je prvi put postavljen, ponovo će se početkom feruara 2010. godine naći na sceni Ateljea 212 u režiji Kokana Mladenovića. Ovoga puta umesto Miše Janketića, Dragana Nikolića, Jelisavete Seke Sablić, u popularnim likovima ovog hit mjuzikla, naćiće se braća Sergej i Branislav Trifunović, Gordan Kičić, Ivan Jevtović, Jelena Gavrilović, Katarina Žutić, Sofija Juričan i mnogi drugi glumci.

Možda beogradska publika i ne bi sa tolikom pažnjom iščekivala novu postavku mjuzikla „Kosa“ da starije generacije još uvek ne pamte sa koliko je uzbuđenja i povišenih emocija ova predstava svojevremeno igrana u Ateljeu 212. Mnogima je, tvrde pozorišni veterani, baš ova predstava promenila živote. Kakve će emocije kod nove generacije pozorišne publike izazvati mjuzikl „Kosa“, znaće se uskoro.

Pitanje koje se nameće jeste kako se mjuzikl „Kosa“ našao 1969. u Ateljeu 212, ako se zna da je premijera na Brodveju bila samo godinu dana ranije i da nigde u Evropi još nije bila izvođena.Tada je autorski tandem Radou Ragni širio svoju kritičku, umetničku poruku o tim turbulentnim vremenima i sklapao mjuzikl „Kosa“ koji govori o Vijetnamskom ratu, rasizmu i slobodnoj ljubavi.

Sve je , naravno, krenulo od legendarne Mire Trailović. Kada je tog juna 1968. godine izašla iz Bilgmor teatra sa mjuzikla „Kosa“ na bučni Brodvej, Mira Trailović jednostavno je rekla članovima svog Ateljea 212 koji su u to vreme gostovali u Linkoln centru: „Ovu predstavu pravimo u Beogradu, čim se vratimo“.

Jovać Ćirilov, bliski saradnim Mire Trailović, pisao je tog leta 1968. godine u „Politici“ da mjuzikl „Kosa“ počinje „kao hima radosti nekog slobodnog plemena koje se odreklo društvenih normi civilizacije, konvencija morala i svih svakidašnjih navika građanskog reda“.

Ubrzo posle toga u Ateljeu 212 zaista su počele pripreme za mjuzikl „Kosa“. Iz večeri u veče Mira Trailović i Zoran Ratković, koreditelji predstave, u društvu sa Jovanom Ćirilovim obilazili su beogradske „diskaće“ i tražili najbolje mlade plesače za ovaj „ljubavni rok mjuzikl“. Ćirilov je preveo tekst, a adaptirao ga je Bora Ćosić. Za glavne uloge angažovani su: Miša Janketić, u alternaciji sa Brankom Milićevićem, Dragan Nikolić, Miodrag Andrić, Mira Peić, Jelisaveta Seka Sablić, i tada sasvim mladi pevač Dušan Prelević.

Premijera je, tvrde pozorišni hroničari, maja 1969. godine bila događaj kakav se ne pamti. Beograd, jednostavno nije verovao šta je imao pred sobom. Nešto što je bio novi svetski talas koji je sa ovom predstavom zapljusnuo i našu sredinu. Desio se, sećao se kasnije Jovan Ćirilov, redak trenutak da je pozorište bilo ispred života.

Računica Mire Trailović pokazala se tačnom. Veliko intersovanje za mjuzikl „Kosa“ pokazalo je da su ljudi ovog podneblja doživeli ozbiljne promene. Zanimljvijo je i tadašnje zapažanje same Trailovićke: „Stavili smo Kosu na repertoar Ateljea 212 jer je ona pozorišni dokument o mladima u svetu, ali i zbog toga što je Ateljeu 212 trebalo vratiti mladu publiku. Pozorišna publika je postala umorna od politizirajućih pozorišnih komada. Sem tri ili četiri komada, ostali su počeli da odvajaju publiku od pozorišta“. Tu se, možda, krije i objašnjenje odakle ovoliko intersovanje za „Kosu“ kod starijih. Dok su se u susretu sa „Kosom“ mladi trudili da pronađu sebe, stariji su radoznalo hteli da pronađu preokupacije mladih.

U jednoj anketi rađenoj 1969. godine navodi se da je mladi pisac Danilo Kiš tvrdio da će „ova predstava značiti prekretnicu u pozorišnom životu i da je ona jedna od najboljih koje je video“.

U sledećih godinu dana „Kosu“ je videlo više od 80.000 ljudi. Dobar deo popularnosti „Kose“ počivao je na sceni „Oslobađanja“, u koju je spremno ušla osamnaestogodišnja Sonja Božinović iz Novog Sada, koja se do pola skidala svega desetak sekundi.

Zanimnjivo je da je na dočeku Nove 1970. godine u beogradskom Domu omladine bio je i Josip Broz Tito. „Pleme“ Ateljea 212 bilo je pozvano da njemu i Jovanki Broz otpeva pesmu „Daj nam sunca“.

I, kako što to obično biva, vreme je učinilo svoje, društvena klima se promenila i „Kosa“ je, kao i mnogo toga, nestala u ledenim vodama sedamdesetih. Prema rečima reditelja Zorana Ratkovića „Kosa“ je jednostavno ugašena na zahtev koji je stigao iz Gradskog komiteta SK. Poslednji put odigrana je 3. februara 1973. godine pred pitomcima Vojne akademije.

Izvor: Politika B. Trebješanin