Atelje slavnog vajara u Skerlićevoj 6, ispod Narodne biblioteke Srbije, danas ima polupane prozore i oronulu fasadu sa dve umetnikove skulpture. Opus u kome ima elemenata angažovane, socijalne umetnosti, simbolizma i duha ekspresionističke igre treba valorizovati smatraju stručnjaci
BEOGRAD – Izložba akademika Đoke Jovanovića (1861-1953), velikana klasicističke srpske skulpture, otvorena je u galeriji SANU. Postavka obuhvata 130 skulptura, reljefa, medalja i minijaturnih radova. Autor kataloškog eseja je prof. Miodrag Jovanović.
Đoka Jovanović se školovao u Parizu, Minhenu i Beču. Kao skulptor, Jovanović je i realista i romantičar (skulpture „Miris proleća“ i „Miris ruža“), sa izrazitim smislom za kanone monumentalne skulpture. Autor je Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, kao i spomenika Milošu Obrenoviću, Josifu Pančiću u Studentskom parku, Vuku Karadžiću, Branku Radičeviću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Knezu Milošu. NJegova skulptura „Za otadžbinu“ posvećena je sinu Mirku koji je stradao kao dobrovoljac u francuskoj Legiji 1915. godine.
Đoka Jovanović je prošao golgotu tokom Prvog svetskog rata. Sin mu je umro na frontu, a „kolege“ umetnici su ga prezirali tvrdeći da je „zlokoban za srpsku umetnost“.
Profesor Miodrag Petrović koji je na Katedri za istoriju umetnosti predavao o njemu, rekao je da treba iznova valorizovati njegov opus u kome ima i elemenata angažovane, socijalne umetnosti i simbolizma i duha ekspresionističke igre i secesijske torzije.
Atelje Jovanovića u Skerlićevoj 6, ispod Narodne biblioteke Srbije, danas ima polupane prozore i potpuno oronulu fasadu sa dve njegove skulpture.
– Ne sugerišem da se od umetnikovog ateljea pravi legat ili muzej, ali bi fasadu trebalo bar okrečiti kako bi se znalo da je to kuća Đoke Jovanovića – kaže Miodrag Jovanović.
U čast tog vajara, inače, nazvana je jedna ulica na Topčideru.
Đoka Jovanović je bio jedan od osnivača slikarskog društva „Lada“, član umetničkog društva „Medulin“ i jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Slavni vajar slovi kao prvi biciklista u Srba.
Autor:
Izvor: Glas Javnosti Srđan Đile Marković