Илија Степановић, је рођен у Крагујевцу 1976. године, економиста. Објављивао је у периодици, зборницима, сајтовима, награђиван.
Г У М Н О
Проникла је трава из коњских копита
Ни виле се више не играју чило
Оседела коса и све се пролило
Из сећања мога дубоких корита
Изчилела младост и песма грлена
Разбио се ибрик Просуло се вино
Чак ни ти не играш сестро месечино
Пренео би песму ал нема колена
Не игра се више у пресеку нико
И амбар је стари на самоћу свико
Ни жижак га мали не гризе у тами
У широком кругу ја и месец сами
Чекамо да сконча ова језа мора
Ја да умрем он да сване нова зора
СЕЛИШТЕ
Горња мала
Угњездила се под шумом
У шуми зверови
Једнороги, двоноги, трооки
Трмке стражаре
У тору чобанин и пас
У млекару карлица
Под карлицом кремењача
Јатаган и преслица
Венци да отерају злодухе
Погача и ракија
За путника намерника
Река благодарна
Мутна, крвава, плавна
Под ђулом вајат
У вајату младенци
У младенки наследник
У наследнику завет
Да погази да га заборави
Сад на туђем камиџору
Рађају се нови наследници
Дедова својих имена носе
Ништа сем тога
Горњу малу освојили
Оструга и глог
Маховина на довратцима
Место чешади
Сенице под тремовима
Певају песму заборава
КИША ЂУРЂЕВСКА
Дозваше те хајдуци
ко босоноге додоле
Да се од тебе под запис склоне
Гори да крену
Лијеш
на венце ђурђевка
на јагње тек олизано
на семе непроклијало
На Србина што дума
у који рат да крене
Плодоноснице
Од тебе пшеница класа
Кукуруз пето перо
Трешње су пуне сласти
А ја горчине
што ниси киша
но сузе предака
Што са висина гледају
Стадо расуто
Зарђалу меденицу
Предводника ког растргоше вуци
и чобанина
који дрема у хладу
ВИНОГРАД
Сиво небо разли се и узе
Душу моју из грма из хлада
Бисерне се појавише сузе
На гиџама мога винограда
Корен траву за земљу везује
Полетеће стршљен да ме брани
Из процепа чује се где псује
Дух прошлости стари подрпани
Са слином се избацује снага
Ватру наде угасила киша
Ех кад би се oпрала и љага
С моје софре и мога огњишта
Вратићу се под корен да снијем
Попустиће врата ланац локот
У купу ћу с мравима да скријем
Своју љубав свој последњи чокот
Стршљен душу избави и врати
Да пландује испод грма хлада
А на грозду још врца и пламти
Горка суза мога винограда
КИША ИЛИНДЕНСКА
Угнездио се између две Марије
Браду спустио на Рудник
Из намуњених очију ватра
Пламеном сабира облаке
За топле капи
Низ упредену кукурузовину
За берићет
За златни октобар песмом окупан
За свадбе и крштења
Ти громовити
Знаш где су душмани
Истерај зле из сваке рупе
Из сваког вилајета
Мене научи
Да верујем и надам се
Да није готово
Да испод оструге и боце
Дрема бокор јагорчевине
И чека пролеће
Које долази
Лагано али сигурно
Треба га сачекати
У ТРАВИ
Пасем
Са животињама шмичем
Тражим детелину
Са вишком листова
Моју срећу и несрећу да поравна
Да корњачу са леђа окрене
Нос ми је зелен
Док кидају месо
Обади и осице
Боље и они
Него сам себе да оглођем
Изгледа да ми оно јагње
Детелину поједе
Види га само
Како је радосно поскочило