Posle velikog uspeha koje je kod mladih čitalaca ali i onih koji se mladima osećaju, doživela biblioteka „Dečiji klasici“, rasprodata u tiražu od čak 90.000 primeraka, Kompanija „Novosti“ pripremila je drugo kolo.

Prvi naslov, slavni roman „Ben Hur“ Luisa Volasa pojaviće se u sredu na svim kioscima, a zatim svake srede sve biser za biserom svetske dečije književnosti: „Robinzon Kruso“, Danijela Defoa, „Pčela“ Anatola Fransa, „Ajvanho“ Valtera Skota, „Car Salta“, A. S. Puškina i „Hajdi“ Johane Špiri.

Svaka knjiga ima 100 strana i više nego primamljivu cenu – 149 dinara. Biblioteku je osmislio i priredio Žika Bogdanović (koji je sa Milomirom Kragovićem i urednik) i to tako što je sve ove bestselere koji decenijama oduševljavaju generacije čitalaca širom sveta, sveo na pravu meru, u skladu sa brzim tempom vremena u kome danas žive mladi. Ideju da na ovaj način izađe u susret potrebama mladih knjigoljubaca Bogdanović je dobio kada je od svog prijatelja, pokojnog Ranka Munitića, istaknutog filmskog kritičara i esejiste, čuo ovu pričicu.

U redu ispred blagajne jednog beogradskog bioskopa Munitić je i nehotice pratio razgovor o filmu dvojice momčića koji su takođe stajali u redu. U jednom trenutku ih je prekinuo i pitao da li više vole film da gledaju u bioskopu ili na televiziji. Odgovorili su: na televiziji. Iznenađen i radoznao nastavio je sa pitanjem: zar im nije lepše na velikom platnu, u društvu velikog broja gledalaca sa kojima mogu da podele emocije? Sve je to tačno, rekao je jedan od njih, ali u bioskopu film ne može da se „UBRZA!“.

– Primenjen na film reči momčića pred bioskopom u literaturi bi značile „preskakanje dosadnih mesta“, uglavnom opisa i dubljih karakterizacija likova – kaže Bogdanović. – I stvarno, među onima koji se danas mogu dičiti svojom načitanošću, ko u detinjstvu nije „preskakao strane“ i obrtao listove u potrazi za dijalozima i novim avanturama junaka. Danas se to, ponekad, odveć oštro zamera novim naraštajima, očekujući od njih da čitaju, u obaveznoj ili slobodnoj lektiri, i knjige „od soma strana“. Sve to u doba kada se vreme detinjstva više ne troši na celodnevno pikanje fudbala po poljanima, ili igranje školice po asfaltima, već na krstarenje po Internetu, kompjuterske igrice, ono što, kako psihosociolozi tumače, brzo, po mogućstvu trenutno diže adrenalin.

Čoveku koji ovo kaže valja verovati jer je reč o sjajnom znancu dečije i omladinske literature koji je svojevremeno obnavljao ili pokretao više edicija među kojima su „Plava ptica“ i „Klinci i klinceze“. Bio je to upečatljiv nastavak stare tradicije koju su u predratnom Beogradu oličavali „Zlatna knjiga“ Kadok, Nolit, sa svojim omladinskim izdanjima. A sada su tu plemenitu štafetu preuzele „Novosti“ sa dugoročnim planom u kojem je već označeno stotinak naslova…

Ediciju „Dečiji klasici“, dakle, odlikuju verzije najuzbudljivijih dela za mališane prilagođene savremenom senzibilitetu i modernim potrebama. Na pitanje da li to može da predstavlja „skrnavljenje“ literarnih vrednosti Bogdanović veli:

– U pitanju su brižljivo odabrana dela, mahom klasika čiji je ugled i danas nesravnjiv. Uz maksimalan trud prilikom priređivanja uvek se težilo očuvanju stila, pa i rečenica izabranih pisaca, uz hotimično korišćenje i nekih već zaboravljenih reči, jer je samo na taj način moguće očuvati bogatstvo ovog jezika.

DECA I ROBOT

ČAK i u doba elektronskih tehnologija knjiga će ostati neuništiva jer će uvek biti onih koji će čeznuti da obrću papirnate listove, a ne da ih menjaju uz pomoć „miševa“, kaže Bogdanović i dodaje:
– Usaj Asimov jednom je napisao sjajnu priču o bratu i sestri iz neke daleke budućnosti, kojima strogi i neosećajni robot kao kućni učitelj drži časove. Možete zamisliti, robot i dvoje usamljene dece! A onda jednoga dana nađu neku knjižurinu sa slikama i naprosto pomahnitaju od čežnje za prošlim vremenom kada im bude objašnjeno da knjiga govori o školi, đačkom druženju i znanju koje ne potiče od bića od čelika i plastike.

Izvor: Večernje novosti D. Bt.