Narodna biblioteka „Stevan Sremac“, iz Sokobanje, iz nedelje u nedelju, priredi u svojim prostorijama književno veče, ili kakav drugi događaj, nastojeći da period van turističke sezone obogati sadržajem, ispuni slobodno vreme meštanima i malobrojnim gostima, sa ciljem da se što više približi korisnicima usluga biblioteke, ali i svima drugima kojima je stalo do naše kulture u bilo kom obliku. Od 5. novembra, 2008.godine, pod nazivom „Čudesna šuma bajki“ započeta je akcija književnih večeri za decu, svake srede, kako bi se deca što više družila sa knjigama, a u međuvremenu organizuju se književne večeri i predavanja za odrasle, bolje reći za sve uzraste, jer komotno možemo reći da opšte poznavanje naše kulture i kulturnih stvaralaca, kod prosečnog stanovnika Srbije je na veoma niskom nivou.

Ovog utorka, 11.11.2008.godine, biblioteka je angažovala mladog profesora srpskog jezika i književnosti, iz sokobanjske Gimnazije, da održi predavanje o putopiscu Ljubomiru P. Nenadoviću. Ljubomira Nenadovića je, kao temu predavanja, ustvari, odabrao sam profesor iz jednostavnog razloga što je ovaj putopisac nedovoljno poznat našoj javnosti, a u školama se, u obaveznom nastavnom programu, nalazi samo jedan odlomak Lj. Nenadovića iz „Pisma iz Italije“.

– Ljubomir P. Nenadović je kao pisac nedovoljno u školskom programu, pa sam iskoristio ovu priliku da „vratim u život“, po mom mišljenju, jednog od najnetipičnijih naših književnih stvaralaca, – kaže profesor Borislav Mladenović.

Ljubomir P. Nenadović, je rođen 14. septembra, 1826. godine u Brankovini, kod Valjeva. Završio je Gimnaziju u Beogradu, a 1843.g. se upisuje na beogradski Licej, koji nije završio. Od 1844. do 1846. godine studira u nekoliko evropskih gradova: Pragu, Berlinu, Hajdelbergu, ali bezuspešno. Putuje potom u Švajcarsku, zatim u Pariz, a u jesen 1848. godine se vraća u Srbiju i zahvaljujući vezama postaje profesor Gimnazije u Beogradu. Dve godine kasnije pokreće list „Šumadinka“, koji zbog nekoliko njegovih pesama koje pogađaju vlast, biva zabranjen, a Ljubomir ponovo putuje Evropom: Nemačka, Švajcarska, Engleska, Italija… Od 1851. do 1858. godine, bavi se diplomatijom. Bio je arhivar i protokolist u Ministarstvu spoljnih poslova i sekretar srpskog poslanstva u Carigradu, a u periodu od 1859. do 1868. godine, bio je načelnik Ministarstva prosvete u Beogradu i sa tog mesta odlazi u penziju i povlači se u Valjevo. Nedugo zatim, putuje u Nemačku u kojoj boravi godinu dana, a vreme od 1874. do 1878.g. koristi za boravak u Crnoj Gori, sa prekidima. U 69-toj godini starosti, 21.januara, 1895. godine, umro je u Valjevu.

Po mišljenju mladog profesora Mladenovića, Ljubomir Nenadović je bio običan diletant, ali koji je lepo umeo da sroči putopise i po tome je prepoznatljiv i napredniji i kvalitetniji od mnogih putopisaca, kako svetskih, tako i srpskih. Njegov talenat je iznikao iz njega samog i omogućio mu da napiše putopise onakve kakvi jesu, a dobri su, reči su profesora Mladenovića. Ljubomir Nenadović je bio opterećen poreklom, slavnom lozom i delima, kum mu je bio knez Miloš Obrenović i od njega se mnogo očekivalo, a baš to je u njemu izazivalo revolt i dvoumljenje: da li da postane „neko“ ili „niko“? Odabrao je i jedno i drugo i postao je i niko i neko. Studirao je, nijedan ispit nije položio, a bio je profesor u Gimnaziji i na Liceju; bio je loš pesnik i književnik, a napisao je odlične putopise; srednje slovo „P“ je sam dodao (Protin), kako ga ne bi prepoznavali po ocu Mateji Nenadoviću; putovao je Evropom i usred Nemačke, u trenutku ratnih sukoba sa Pruskom, imao je hrabrosti da nazdravi povikom: „Živela Rusija!“

– Ljubomir Nenadović je, po mom mišljenju, bio profesionalni amater i to je dobro radio, – konstatuje profesor Borislav Mladenović.

Ljubomir P. Nenadović je iza sebe ostavio nekoliko pisanih dela: dve zbirke pesama i spjev u šest pjesama „Doičinović Vojin“ i putopise „Pisma sa Cetinja“, „O Crnogorcima“, „Pisma iz Italije“, „Pisma iz Nemačke“, „Pisma iz Švajcarske“…

Veče posvećeno jednom srpskom književnom stvaraocu i njegovim delima možemo nazvati uspelim iako nije bilo prisutno mnogo publike, koliko se očekivalo. Ali, s obzirom da biblioteka optimistički nastavlja sa organizovanjem sličnih dešavanja, za očekivati je da će i zainteresovanih iz nedelje u nedelju biti sve više. Mladom profesoru, Borislavu Mladenoviću, pored prvog pitanja, zašto se odlučio za predstavljanje Ljubomira Nenadovića, postavili smo još dva:.

Profesore, da li se u našim školama, osnovnim i srednjim, nedovoljno proučavaju naši književni stvaraoci i njihova dela?

– Školski program jeste obiman, ali je nedovoljan i neprilagođen da se podjednaka pažnja posveti svim delima naših autora. Imam utisak da školski program daje prednost kvantitetu, a ne kvalitetu pisaca i njihovih dela, bilo da su oni sa našeg podneblja ili inostrani.

Poslednjih godina, čak i više od jedne decenije, među našim učenicima, ali i među odraslima, popularnost su stekli inostrani pisci sa delima veoma sumnjivog kvaliteta i destruktivne tematike, Hari Poter, na primer. Zašto je to tako i ko našim učenicima nameće literaturu sumnjivog kvaliteta?

– Ne mislim da je po nekom „pravilu“, sve sa strane sumnjivog kvaliteta. Postoje domaći autori i njihova dela koja su mnogo više sumnjivog kvaliteta, od Hari Potera, pa se čitaju među našom decom. Isto tako, oni koji prevode strane pisce, književni prevodioci, su takođe sumnjivog kvaliteta i znanja. To je kulturološki problem, a ne književni.

Profesor Mladenović će i narednih nedelja u biblioteci „Stevan Sremac“ u Sokobanji imati književne večeri, a što se njegovog poslednjeg odgovora tiče, dodao bih da je to i državni i društveni problem, jer većinom naši autori i njihova dela govore o surovoj stvarnosti, a surova zbilja kod nas traje više od dve decenije! Inostrani pisci, živeći lagodnim životom, odnosno životom dostojnog čoveka, nemajući materijala za opisivanje stvarnosti, koriste maštu. A naša deca i mladi ljudi, shodno uzrastu, žive u mašti – maštaju o lepom. I zato su im strani autori popularniji od domaćih. Vode ih u svet maštanja.

Vidimo se, u sokobanjskoj biblioteci!