U Knjaževačkom Domu Kulture je tokom protekle nedelje (sreda) otvorena izložba slika nedavno preminulog knjaževačkog slikara Radiše Milivojevića – Pikasa (1952 -2006). «Slikarstvo je za mene zanat, čije se tajne otkrivaju i uče ceo život» – rekao je jednom prilikom, a njegova ulja potvrđuju da su mnoge od njih,već otkrivene, zapisao je novinar, Dragan Ristić i dodao da se između pejzaža i mrtve prirode Radiše Milivojevića nakupilo mnogo godina predanog rada prožetog ljubavlju prema najobičnijim stvarima, koje su u umetnikovoj duši sjale skrivenim sjajem.

Ta nostalgična svetlost jednog života, oslobođena je i fiksirana u slikarevom opusu a do konačnog, zrelog izraza, Radiša Milivojević je došao sopstvenim putem.

On je još kao osnovac dobio je od svojih drugova nadimak «Pikaso» zbog izražene potrebe da komunicira i iskazuje misli putem crteža i slika, te je, njegovo drugo ime i bilo sinonim stilske orjentacije, a označavalo je i opredeljenje za bavljenjem likovnom umetnošću, zapisala je Slađana Đurđekanović, istoričar umetnosti.

Po njenom viđenju, slikarstvo Radiše Milivojevića tematski je vezano za pejzaž, urbani, ruralni predeo i mrtvu prirodu, gde ga, pored cveća interesuju i predmeti pokućstva i voće. Izborom motiva, on potvrđuje da nema velikih i malih tema, te da za slikarski mogu biti podjednako zanimljivi i stari orman, čipka, lonac…

»Radiša svom slikarstvu ne pristupa radikalnim poduhvatima, već vredno beleži. Svojim umećem uspeva da postigne efekte materijalizacije, bilo da slika emajl, keramiku, staklo, drvo ili čipku, ponekad koristeći efekte lazura. Boja i svetlost su posebna preokupacija ovog slikara.

Čiste, svetle, čak rasterećene optičkih deformacija, boje, verovatno odaju njegovu veru da su dovoljne za razumevanje sveta i okoline i njegovo pretakanje u dve dimenzije, kao i slikarev optimizam, kada je za svoje životno zanimanje odabrao, upravo, slikarstvo».

Pred velikim brojem okupljenih Knjaževčana, omaž ovom slikaru i njegovom delu dao je knjaževački slkar, Rade Ristić, koji mu je, svojevremeno i bio nastavnik likovnog vaspitanja u osnovnoj školi.

Radiša Milivojević – Pikaso, bio je prijatelj i autoru ovih redova – sećam se naših dugih razgovora na temu vlast – opozicija, diskusija o člancima u «Srpskoj reči», naročito na vojnim vežbama, gde smo se na različite načine načine dovijali da «uhvatimo krivinu» i budemo van domašaja «drila» vojnih starešina.