MOKRA GORA – Popularni glumac i producent Zoran Cvijanović ocenio je, u izjavi Tanjugu, da se festival „Kustendorf“, čije je treće izdanje u toku u Drvengradu, izdvaja po svim elementima i u svakom aspektu od svega što je do sada postojalo na eks-ju prostoru..

„Kustendorf je najbliži onome što bi bio autorski pristup. Osnivač festivala Emir Kusturica stalno naglašava da je ovo jedna od poslednjih oaza na svetu gde se neguje autorski odnos prema filmu“, podsetio je Cvijanović.

Najveći kvalitet ovog festivala je izbor koji je Emir napravio – fantastičan presek onoga što se pojavilo prošle godine, istakao je Cvijanović, navodeći da postoje ljudi koji uživaju u savremenoj američkoj kinematografjiji, ali da, s druge strane, ima puno prostora za ljude koji su navikli da od filma dobiju mnogo više nego što je samo zabava.

Prema njegovim rečima, koncept festivala podržan je time što dolaze značajni autori i zanimljivi gosti.
„Oni onda lunjaju ovde po Drvengradu i srećete ih kao komšije. To vas na neki intiman način uvuče u atmosferu. Ljudi koji dođu ovde imaju osećaj da se festival obraća lično njima i to je jedan od najvećih kvaliteta“, ocenio je Cvijanović.

Na pitanje da li u Srbiji ima previše festivala, on je odgovorio odrečno. „Uvek sam zastupao stav da ako festival ima svoje gledaoce onda je i potreban. To je suština, jer ako imate publiku koja želi da joj priredite neki program i uživa u tome, onda je festival sam po sebi opravdan. Ne bih mogao da kažem da Srbija ima previše festivala“, kazao je on.

Cvijanović je rekao da je propast bioskopske mreže, na žalost, nešto što se desilo, ali da to nije u direktnoj vezi sa brojem festivala.„Možemo da diskutujemo o produkciji poslednjih godina, o duhu vremena u kojem živimo, tu su se negde stigle te dve stvari. Mi prolazimo kroz proces koji je prošla svaka zemlja u tranziciji. Koncept distribucije se promenio, svi imaju problem sa piraterijom“, ukazao je glumac.

On je podsetio da se pre pet-šest godina u Beču ugasila poslednja pojedinačna bioskopska sala, najstariji bioskop u Evropi, a zatvorena je jer joj finansijski koncept i duh ovog vremena nisu dali perspektivu.

„To je ono što se i nama sada događa, u kombinaciji s piraterijom, kao i s našom produkcijom koja je orijentisana ka socijalnoj problematici, ali bez snage crnog talasa koji smo imali 60-ih godina prošlog veka“, rekao je srpski glumac.

Cvijanović je dodao da ne može da tvrdi da je i za te filmove iz 60-ih, koje danas volimo i koji su škola i istorija srpske kinematografije, tada bilo dovoljno publike ili je bioskope održalo to što su se pravili filmovi koji su masovno gledani.

„Ipak, ja se uzdam da ćemo i mi proći kroz tranziciju i da ćemo preći na distribuciju filmova koja podrazumeva sineplekse, znači veliki komfor za gledaoca, situaciju da on može da izađe sa porodicom i prijateljima i da se provede na način na koji to ne može da priušti kod kuće“, kazao je on.

Izvor: Večernje novosti