Kovačević, Velikić, Ćirjanić

PREVOĐENJE knjiga naših pisaca na strane jezike, koje će finansijski pomoći Ministarstvo kulture Srbije, neće ići tako glatko kako se činilo pre dva i po meseca, kada je zatvoren drugi konkurs ministarstva za sufinansiranje prevoda dela srpskih pisaca na strane jezike.

Slavine su u kulturi zavrnute i za ovaj posao, tako da je posle rebalansa budžeta, od prvobitno određenih 12 miliona dinara za sufinansiranje, ostalo nekoliko puta manje. Računica je sledeća: država sada za promociju srpske književnosti u svetu ima u dinar – 4.947.020 dinara, ali „kvaka“ je u tome što od ovih para mora da se plati i, kako u ministarstvu slikovito kažu, „realizacija nastupa Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga u Sofiji, Beču, Moskvi i Frankfurtu“. Koliko će dinara tačno ostati za pomoć stranim izdavačima u prevođenju romana, pripovedaka i poezije – niko još ne zna.

Strani izdavači su, inače, do 1. aprila našem ministarstvu podneli projekte za knjige koje žele da prevedu i ispostavili cenu tog posla. Do zatvaranja konkursa, ministarstvu su stigla 52 predloga. Komisija Ministarstva kulture trebalo bi sada da zavrne rukave i izabere knjige koje može da sufinansira. Po pravilima projekta, naša strana bi kao minimum novca trebalo da izdvoji 50 odsto od cene prevoda.

Realno je očekivati da će u obzir doći samo bugarski i nemački prevodi, jer će u decembru, od 2. do 6, Srbija biti počasni gost Sajma knjiga u Sofiji, a 2011. godine – počasni gost na Lajpciškom sajmu knjiga. Iz Bugarske je na adresu ministarstva stiglo 12 predloga. Francuski, italijanski, grčki, ruski, poljski i ostali jezici izgleda će morati da pričekaju bolje dane. Izdavač iz Milana, na primer, želi da objavi prevod studije „Srednjovekovna srpska umetnost“ Gordane Babić i Vojislava Đurića, na engleski, italijanski i francuski, po ceni od 30.000 evra (10.000 evra po jednom prevodu). Isti izdavač predlaže i objavljivanje „Istorije srpskog naroda“ Dušana Batakovića na italijanski, a cena je 17.800 evra. Razumljivo je da su u svetlosti rebalansa budžeta ovo sada skoro nemoguće misije.

Iako se i pisci i kulturni poslenici u načelu slažu da je korist od predstavljanja naše pisane reči u svetu nemerljiva i da se na tome se ne sme štedeti, pa čak ako treba i nauštrb nečeg drugog – realnost je drugačija. Dežurni razlog za stezanje kaiša, SEKA (svetska ekonomska kriza), srušila je lepe želje da posle decenija mirovanja konačno počne sistematsko prevođenje srpske književnosti na strane jezike.

BUGARSKE ŽELJE

BUGARSKI izdavači koji su učestvovali na poslednjem konkursu, želeli bi da im srpsko ministarstvo plati deo prevoda za knjige: „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića, „Ruski prozor“ Dragana Velikića, „20 srpskih podela“ Dušana Kovačevića, „Kuća u Puertu“ Gordane Ćirjanić, eseji Mihajla Pantića, „Male tajne“ Gorana Markovića, „Hamam Balkanija“ i „Knjiga o bambusu“ Vladislava Bajca, „Atlantida“ Borislava Pekića, „Azil“ Sanje Domazet, pripovetka „Čovek koji je jeo smrt“ Borislava Pekića, tematski broj časopisa „Panorama“.

Izvor: Večernje novosti B. Đorđević