Milan Mladenović
DVE VEČNOSTI I JEDNO SAD
I svi su rekli: Nastavi da trčiš u krug.
V etar se zatim silno ušeprtčljao u granju,
reka je navukla pokrov od tankog leda na uši,
nebo je sklopilo kapke i počelo da plače sneg
i svi su ponovo rekli: Nastavi da trčiš u krug.
I onda je sve izgledalo kao da se ništa nije dogodilo
Moje reči su vraćene meni jer su drugima tuđe,
moj poglet je opet gledao pravo, a noge išle u krug,
ja sam trajao da bih se uskoro zavšio i opet počeo
da bi moja senka dva puta dnevno postala ja.
A krug je i dalje ostao krug i nije postao prava.
Ja sada kružim, senka me stiže, pogled me laže,
jer dve večnosti i jedno sad ostaju dalje u krugu
Zalud je borba, umirem sad, rađam se sad i tako večno
jer svi su još jednom rekli: Nastavi da trčiš u krug
4. sretanj(februar) 1966 g.Predeo Žege(Novi Beograd)
MILAN MLADENOVIĆ
Rođen, 21.11.1949. Godine u Užicu. Školovanje započeo u Jagodini, završio filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorat prvog stepena na Univerzitetu Sorbona, Pariz
Filosof i pesnik.
Osnivač, direktor, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Sfairos
Bibliografija
PESME IVICE PONORA, Zapis, Beograd, 1979.g.
DUŠE GRADOVA – prozno-poetske mape (sa 15 crno-belih ilustracija Milića od Mačve), Književne novine, Beograd 1988. g. (prvo izdanje) – Prosveta, Niš, 1998.g. (drugo izdanje, Milićeve ilustracije u boji)
KNJIGA O PRAZNOM – izlučena iz duha Ivice Ponora (sa crno-belim ilustracijama Todora Stevanovića), Grafos, Beograd, 1990.g.
ZAVRŠNA REČ – Uvod u doba slovesnosti, Pariz 1990.g. (prvo izdanje) – Sfairos, Zemun, 1995. g. (drugo izdanje, sa „Hronologijom“ Nebojše Kovačevića i crno-belim ilustracijama Rajka Kovačevića)
SLEDEĆI RAT DRAŽE MIHAILOVIĆA, Eparhija „Nova Gračanica“, Čikago, 1990.g.
SRPSKA DUŠA TORONTA – duše gradova Kanade i Amerike, Bagdala (Kruševac) – Oktoih (Podgorica) – Sfairos (Zemun) – Grad pisaca (Herceg Novi), 1993. i 1994.g. (dva izdanja)
MORAM DA VIDIM OSTRVA (izbor pesama, priredila Vesna Bašić), Istočnik (Novi Sad) – Plavi zmaj (Sremski Karlovci), 11995.g.
EVROPIJA – i druge glogoljubive pesme (sa crno-belim ilustracijama LJubomira Miljkovića), Sfairos, Zemun, 1995.g.
ZEMALJSKI ŠAR (izbor pesama, priredio Krile Belić-Jastrebić), Glas srpski (Banja Luka) – Apostrof (Beograd), 1998.g.
OLGIJANSKI PUT – ka srpskom opstanku, Kalekom, Beograd 1999.g.
OPSESIJA
Produbi svoj odnos prema Biću, budi
Praznina kojom diše svet! To je Poema –
Ta čudna obuzetost Stihom koga nema
I Rimom. To je čin. Ako uzbudi
Prazna misao: Čist primer potpunosti,
Ako na bezobličnom tlu iščezava
Vreme, to je Poema! To se smrzava
Smisao u hladnom podsticaju večnosti.
Zaboraviš li znano, nađeno ako
Izgubiš, misao ako prepozna se
U Praznom, to je Poema! Predeo tka se
Sred glave – ogoljen. Svet nastaje polako.
Svet tvojim duhom naveden na Reč! Iz
Lakog zahvata nemom površinom
Iskaču oblici i love Tišinom:
Glas! To je Poema – taj progledali niz
Reči, to uzletanje u Stih. Praznina
Svojstvena prostoru, tamna, bezobalna,
Ta sobom opsednuta misao, stalna
Prisutnost, ta neočekivana daljina
Unutar stvari, to nesamerivo čelo:
Prerušava se u Vreme al’ ne zaboravlja
Sebe, iako pokretom sve obnavlja
I svoje pamćenje okiva u telo.
Skrivenu muziku ne sputaš li kada
Izjednači se s Tišinom miaso i svako
Bivanje mine: To je Poema – to lako
Pripajanje Praznini, to lebdenje. Sada
Je Zaborav koji se priseća svoga
Porekla i rađa se svet probuđen Stihom.
To je Poema – to lutanje po tihom
Prividu jave. Stvarnik je usnuo, ko ga
Sad može lišiti predela iz sna
I reči? To je Poema – to zamiranje
Koje budi čin, to prazno poniranje
Duha u sebe, u temelj bez dna.
Produbi svoj odnos prema Biću, budi
Poema kojom diše svet! To je Praznina –
Ta čudna obuzetost Stihom iz dubina
I tamnim sluhom Rime koja rudi.
MAGLENE DUŠE OSMEH CVAO
-Za Mirjanu Dujin
Ja nisam zalud danas brao
Pelenje gorko, nisam tkao
Samrtni venac, nit’ je zjao
Zalud u meni nesmisao.
Danas je meni dojahao
Zlovesni krilac i pozvao
Tamo u večnost gde je stao
Raširio se i zadrhtao
Tren davni kad sam ugledao
Maglene duše osmeh cvao
A struj po duši odzvanjao
U čarni bezdan da sam pao.
I nikad nisam osećao
U oku plamlji blesak, kao
Da prvi put je meni sjao
Vilinskog lica pogled zao
I bolan, onaj osveštao
U grehu, jer se opirao
Tmini u koju sav je ponirao
Dok me u svoju tajnu zvao.
Ja nisam zalud danas brao
Pelenje gorko, nisam tkao
Samrtni venac, nit’ je zjao
Zalud u meni nesmisao.
Danas je meni dojahao
Zlovesni krilac i pozvao
Tamo u večnost gde je stao
Maglene duše osmeh cvao.
Zorica Turjančanin: (…) Pjesništvo Milana Mladenovića od Lužice je izuzetno ostvarenje u savremenoj srpskoj poeziji. (…) Posebno impresionira njegov jezik. (…) Ova pjesnik je i mag koji vraća riječi iz dubine zaborava, i tvorac „vatrenih“ metafora iz kojih proplamsavaju čudesna ostrva umlja i dosegnute umjetničke ljepote.
Nebojša Kovačević: (…) Ako je izlazak iz kruga (ili trougla) nacionalne sudbine ipak moguć, pesme Milana od Lužice su sigurno oni svetli kamenčići u tami koji ukazuju na put spasenja.
Dušan Vukotić: (…) Takav briljantan pesničko-filosofsko-politički spoj u samo jednoj ličnosti, moja malenkost nikada ranije nije srela. Čak, usućujem se da ustvrdim, da će Mladenović (kada okonča ovozemaljsko putešestvije) stati rame uz rame sa najvećim misliocima svetske civilizacije. (…) LJudi koji idu daleko ispred vremena u kome žive, obično (ili najčešće) ne nailaze na razumevanje svojih savremenika. Ustvari, to da li će Mladenović biti shvaćen ili ne, najmanje je značajno za njega samog, jer je on osigurao svoje mesto u „arhivi“ Logosa. Za zemlju Srbiju, pak, njegova misao mogla bi da bude spasenje…
One Response
Hvala vam sto ste nam ulepsali dan ovom poezijom. Hvala pesniku na vellikodusnosti. Divno je citati ovu poeziju. Divno…Nadam se da i pesnik poput mene sanja o tome da ovakvih kao on bude sve vise…Slabo ih vidjam u ovo vreme…