Pre četiri decenije u Italiji je izašao prvi broj legendarnog stripa „Alan Ford“. – U čemu je tajna njegove popularnosti i svevremene vrednosti

Junaci stripa „Alan Ford“

„Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“, savetuje Broj Jedan, vođa legendarne Grupe „TNT“ i jedan od živopisnih likova stripa „Alan Ford“, koji je prvi put ugledao svetlost dana u Italiji, u maju 1969. godine. Autori stripa, prvi crtač Magnus (Roberto Ravijola) i scenarista Bunker (Lućano Seki) odneli su, bar što se Srba, a onomad i Jugoslovena tiče, pobedu.

I danas, 40 godina od rođenja, detektiv Alan Ford i ostali članovi Grupe „TNT“, koji se iz svog tajnog skrovišta, sirotinjske cvećare u Njujorku, bore protiv socijalne nepravde, kriminala i korupcije, imaju na ovim prostorima verne čitaoce i poštovaoce. Pored toga, u Pozorištu na Terazijama, dugo je prikazivana istoimena predstava.

U čemu je tajna popularnosti i svevremene vrednosti stripa Alan Ford? Svakako je za to zaslužan čuveni crtač Magnus, koji je uradio prvih 75 brojeva stripa, dok su se u kasnijim brojevima smenjivali razni crtači, ali pre svega proslavio ga je genijalni scenarista Bunker, koji je kroz opise avantura grupe „TNT“ uspeo da provuče jednu od najoštrijih kritika modernog društva. Specifičan cinični humor koji napada pohlepne gradske oce Njujorka, nesposobnog inspektora policije Broka ili razne bogate biznismene (ko je rekao tajkuni?), jednostavno prija srpskom čitaocu. Ismevanje moćnih, a bahatih i glupih, dobro se primilo na prostoru koji se može pohvaliti da je iznedrio Radoja Domanovića, Branislava Nušića, Steriju…

Recimo, kako se ne setiti Alana Forda i ovih dana, kada se u Vladi Srbije raspravljalo o smanjenju broja ministarstava, a u stripu postoji Ministarstvo za istraživanje ruda i gubljenje vremena.

Popularnosti Alana Forda doprineli su i neprevaziđeni glavni likovi iz stripa. Ni oni nisu pošteđeni Bunkerove ironije. Pored Alana, ima još šest izgladnelih boraca protiv nepravde: omiljeni Bob Rok, kepec sa impozantnim nosem, večito nervozan i nezadovoljan. Zatim Sir Oliver, engleski plemić i kleptoman. Tu je i Jeremija, hipohondar koji ne radi ništa. I Debeli Šef, koji je u hijerarhiji grupe drugi ispod Broja Jedan, ali nema nikakav autoritet i uglavnom se bavi spavanjem. Pored njih, životinjsku podršku grupi daju pas Nosonja, zamorac Skviki i papagaj Klodovik.

Jedan od omiljenijih članova, Grunf, nemački pilot, zadužen je za prevoz agenata. Grunf ima vrlo sumnjivo poreklo, što se vidi i kada podigne ruku u znak pozdrava. Taj pozdrav jako podseća na nacistički, a Grunf se obično izvuče tako što kaže nešto u stilu: „Ovoliko je visoka devojka koju sam upoznao.“

Na vrhu se nalazi siva eminencija, Broj Jedan, gramzivi vođa grupe „TNT“, koji sav novac od zarade uzima za sebe, uporno ostavljajući svoje tajne agente u gladi i nemaštini. On je toliko star da se družio sa Leonidom kod Termopila, a priseća se i rata u Troji. Broj Jedan je, navodno, bio ćata u službi Homera, koji, po alanfordovskoj verziji, nije bio pesnik, nego slepi ratni reporter. Njih dvojica su izveštaje pisali vrlo pristrasno, u zavisnosti od toga ko im ponudi više para – Trojanci ili Grci.

Pored niza negativaca sa kojima se grupa „TNT“ uspešno obračunava, svakako je najčuveniji Superhik, bivši čistač ulica, koji, besan zbog toga što sirotani bacaju smeće svuda po ulici, odlučuje da krade od siromašnih i daje bogatima. Ovaj suludi kriminalac dobro je namučio grupu „TNT“. Superhikovo oružje je njegov užasni alkoholni zadah, kojim momentalno obeznanjuje svoje protivnike.

Popularnosti Alana Forda doprineo je i čudesni prevod Nenada Briksija, na čiju inicijativu je i objavljen prvi broj u zagrebačkom „Vijesniku“, 1972. godine. Briksi je zaslužan što i dan-danas Srbi vole da prozbore koju na hrvatskom. Makar kada citiraju besmrtne replike: „Tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi!“ ili „Bolje častan bijeg nego nečasna smrt“. Tu je i genijalna umotvorina Boba Roka: „Bolje živeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi!“

U moru genijalnih detalja iz stripa, među obožavaocima je posebno drag trenutak kada Sir Oliver pohara neku prodavnicu, a onda pozove izvesnog Binga, kome prodaje svu kradenu robu. Sir Oliver Bingu kaže da je za robu „cijena, prava sitnica“, što je u srpskom jeziku postala fraza kojom se ironično opisuje neki skup proizvod.

Alan Ford i danas, u kvalitetnom prevodu mesečno izlazi u Srbiji. I za kraj, nagradno pitanje: koje je pravo ime Debelog Šefa? Odgovor glasi: Gervasius Tvinkelminkelson. Svi koji su pogodili, neka potraže nagradu na adresi Šesta avenija, Njujork.

Izvor: Politika Stanko Stamenković