Verovali ili ne, standardi za najgori film IKADA ponovo su pomereni

Odakle da počnem?

Da li od činjenice da je Mark Wahlber imbecil? Koji ne bi prepoznao loš scenario ni da na njemu piše „Keanu Reeves je oduševljen ovim“!!!

Ili od poražavajuće spoznaje da je Beau Bridges video kako se konji potkivaju pa je i on poželeo da kao njegov brat Jeff (u filmu Iron Man) obrne lepe pare guranjem glave u korpu scenariste u potrazi za bilo kakvom smislenom replikom?!!

Ili od nagađanja da je Nelly Furtado kastovana za ulogicu Alexove udovice samo zato što ima pesmu I’m Like a Bird, a u ovom filmu se malo-malo pričinjaju nekakvi ljudi koji jesu nekakve ptice.

Ili od pretpostavke da je reditelj ovog filma, John Moore, delove Hitchcockovih Ptica gledao na YouTubeu! John Moore je, inače, multinetalentovani vizionar koji je režirao rimejk Omen-a pre dve godine zaboravivši pri tome da je Liev Schreiber nešto najstrašnije što se na ekranu može videti pa samim tim siroti Demien nije imao nikakve šanse da nas prestraši. Pre toga Moore je postao omiljeno štivo srpskih video-klubova svojim neobičnim propagandnim video-radom Behind The Enemy Lies u kome hrabri američki oslobodilac biva spasen iz kandži pokoljoljubivih Srba u Bosni…

ILI!!! Ili od činjenice da vam je glavna cica u filmu Mila f*ckin’ Kunis – mučena, piskava i histerična Jackie iz That 70’s Show?!!! (…)!!! I to u ulozi ruske Lare Croft, ili Angeline Jolie, svejedno!!!

U ostalom, šta reći o filmu u kome najpristojnije izgleda i glumi reper Ludacris?!

A možda, ipak, treba nešto reći o filmu…

Max (od „maximum“) Payne (prema „pain“, kapirate?) je (nadalje drvim napamet prema informacijama sa Wikipedije) kompjuterska igrica u kojoj igrač nemilosrdno roka (i roka, i roka, i roka…) raznorazne vojnike, bezbednjake i druge loše momke u potrazi za ubicom svoje žene i tek rođene ćere. Nivoi su otežani brojem neprijatelja koje treba pobiti ili raznoraznim cakama poput vremenskih ograničenja ili limitiranih kapaciteta Payneovih oružanih snaga. „Slow-motion“ sekvence ili „baletske tačke“, kako ih je neko nazvao, inspirisane su honkonškom fazom Johna Wooa i Matrix serijalom (mašala!).

Transformacija ove igrice u film, izmenila je par momenata u priči u hipertupavom (naravski) naporu da ovu linearnu no-brainer akciju načini nekakvim mož’bit’ ontološkim, a mož’bit’ i futurističkim noarom u kome bi Wahlberg kao Payne trebalo da se vozdigne kao prljaviji-od-Harija anđeo osvete. Obzirom da se scenarijom bavio početnik Beau Thorne, premetačinom smo dobili noar sprdačinu koja iz svakog dramaturškog ćorsokaka izlazi rušenjem zida, a Wahlberg se pri tome mršti i spaja obrve kao da mu je sve teže da podnosi miris go***a u koja je upao.

Vizuelno Max Payne se otima tome da previše ne liči na modro-crni Sin City ili kišni Se7en, sve vreme neuspelo krijući da je njemu video-uzor zapravo Constantine, kao i da bi Moore bio daleko ponosniji da je umesto Wahlberga bol sejao pomenuti Keanu.

Po izlasku iz bioskopa čuo sam kako jedan momak kaže svom ortaku (i to ne previše entuzijastično!)– Brate, barem su ispoštovali igricu.

Treba li vam bolji dokaz da sam bio sasvim objektivan u svom sudu?

Izvor: B 92