Попа и ја обично смо разговарали о књижевности, о песништву уопште, као и о језицима, каже проф. др Весна Цидилко

Свеобухватна слика дела Васка Попе, оличена у књизи „Студије о поетици Васка Попе“ др Весне Цидилко, професора славистике на Универзитету Хумболт у Берлину, објављена је у „Службеном гласнику“, двадесет година пошто је написана.

Представљена је недавно на Институту за књижевност и уметност у Београду. Поред свеобухватности, студија Весне Цидилко открива и нове аспекте и корене Попине поезије: важност барока за овај песнички опус, средства којима се постижу поетски „ефекти“, анализира звуковну страну стиха. Цидилко се бави и тектоником циклуса Попиног поетског света.

– Васко Попа је велику пажњу обраћао на структуру своје поезије. Песме је организовао у циклусе, а циклуси су на посебан начин уклопљени у књиге. Од тога сам пошла. Намеравала сам да представим целину, одлике Попине поетике, садржинске и формалне, а нисам могла да пренебрегнем ни изворе, ни утицаје. Авангарду, народну књижевност, фолклор, византијску културу, митологију, утицаје писаца као што је Момчило Настасијевић. Посебно ми је било важно да истакнем начин на који се циклуси формирају у Попиној поезији, да истражим слободни стих, метрику и прозодију. У раду сам полазила од формалних, структуралистичких, аспеката и елемената, надајући се да ће то имплицирати садржину и поетску слику – каже Весна Цидилко, додајући:

– Међутим, схватила сам да постоје и други корени Попиног односа према традицији и да су, зачудо, елементи барокне књижевности нешто што игра велику улогу у његовом песништву. То је било фасцинантно, и то је један од централних резултата мог бављења Попином поезијом.

Оно што наша саговорница истиче као посебно у раду на овој студији јесте онај осећај писања о свом савременику, писцу са којим се може разговарати, а радо се сећа и Попе, који је био изузетно предусретљив сарадник.

– Ваш рад тако престаје да буде апстрактан, више то није објекат сумњи да ли сте на прави начин схватили оно о чему пишете. Тај први сусрет са Попом искуство је које врло радо чувам у своме сећању, једноставно због чињенице што ни при сваком следећем сусрету нисмо говорили о његовој поезији. Обично смо разговарали о књижевности, о песништву уопште, као и о језицима. Један од првих савета које ми је Попа дао био је да научим француски, због тога што је сматрао да је француски један од најважнијих светских језика културе. Први пут разговарали смо пет сати, нашли смо се у „Мажестику“, било је лето. Случајно сам просула кафу на моју белу летњу сукњу, било ми је врло непријатно, мислила сам шта да радим, а Попа ми је онда рекао: „Ах, знам, то се могло десити и мојој Хаши“. Васко Попа имао је посебан однос према својој супрузи, што се могло назрети из сваког разговора са њим – приметила је са извесном сетом Весна Цидилко.

Наша саговорница каже да је свој докторски рад завршила 1984. године, а крајем следеће године одбранила је своју тезу. Један од услова завршетка докторског испита састојао се и у томе да књига у одређеном року буде објављена. Штампана је у библиотеци реномираног немачког издавача Харасовица, у Визбадену и доживела је неочекивани одјек у Немачкој, као и у тадашњој Југославији, као једна од првих студија о поетичком делу Васка Попе. Међутим, према речима Весне Цидилко, објављивање превода ове студије код нас било је отежано издавачким приликама у тадашњој Југославији, у Нолиту, као и у сарајевској „Свјетлости“, а ратни сукоби из деведесетих година створили су утисак да књига, коју је иначе сама превела, никада неће ни бити објављена.

– Гојка Тешића срела сам на једном од научних скупова у Београду, пре осам година, када је предложио да објави мој рад о Васку Попи. И код Тешића књига је чекала неколико година, да би била коначно објављена у „Службеном гласнику“, после више од двадесет година. Како је духовито приметио професор Јован Делић, то је новорођенче од 21 годину – додаје Весна Цидилко.

Наша саговорница изражава оптимизам у погледу обнављања културних веза у Европи, а као део тог „умрежавања“ види и појављивање њене књиге о Попи у Београду, која ће, како се нада, створити нова интересовања за дело овог великог песника.

Извор: Политика Марина Вулићевић