Osip Mandeljštam

I kao pesnik i kao prozni pisac Osip Mandeljštam (1891-1938) ostavio je neizbrisiv trag u ruskoj i svetskoj književnosti. Mnoge njegove pesme poznate su našim čitaocima u prevodima Branka Miljkovića, Milice Nikolić, Danila Kiša, Stevana Raičkovića, Miroslava Maksimovića… ali je tek ovih dana prvi put objavljena njegova zbirka „Voronješke sveske“, u izdanju „Nolita“, u prevodu Svetislava Travice. Knjiga je nastala tokom pesnikovog progonstva u Voronjež, pesme je sačuvala njegova udovica Nadežda i objavljene su krajem pedesetih godina kao samizdat i na Zapadu.

Zbog stihova protiv Staljina Mandeljštam je 13. maja 1934. godine uhapšen i osuđen na tri godine progonstva u Čerdinj. Kazna mu je zamenjena progonstvom u Voronjež, zahvaljujući Ani Ahmatovoj i Borisu Pasternaku koga je Staljin lično zvao telefonom pitajući ga da li je Mandeljštam zaista takav „majstor“, kako se priča i dobio potvrdan odgovor. U Voronježu gde je bio zajedno sa suprugom, pesnik je najpre radio u lokalnim novinama i na radiju, ali je vremenom izgubio taj posao i živeo od skromne pomoći prijatelja na ivici gladi i duševne poremećenosti. Po isteku roka progonstva zabranjeno mu je da živi u Lenjingradu i Moskvi, pa se preselio u Kalinjin. Samo godinu dana kasnije usledilo je novo hapšenje i presuda na pet godina logorske kazne zbog „kontrarevolucionarnog rada“. Ubrzo, prema zvaničnoj verziji Osip Mandeljštam je umro u bolničkoj baraci etapnog logora u blizini Vladivostoka.

Mišljenja književnih istoričara o dometima „Voronjeških svezaka“ su prema rečima Zorislava Paunkovića, odličnog poznavaoca ruske književnosti potpuno podeljene. Dok jedni smatraju da su ove pesme slabije u odnosu na njegov prethodno ostvareni opus drugi drže da je to vrhunac stvaralaštva ovog autora. Tako je još Ana Ahmatova primetila da su se „prostor, širina, duboko disanje, pojavili u Mandeljštamovim stihovima upravo u Voronježu, kada on uopšte nije bio slobodan“. Slično je mislio i sam pesnik.
„Voronješke sveske“ obuhvataju veliki broj Mandeljštamovih najpoznatijih pesama kao što su „Rađanje osmeha“ ili „Stihovi o neznanom vojniku“.

Izvor: Večernje novosti D.Bt.