„Odabrana dela“ akademika Ljubomira Simovića u 12 tomova predstavljena su u biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti. O Simovićevom delu govorili akademik Predrag Palavestra, prof.dr Jovan Delić i akademik Milosav Tešić.

„Beogradska knjiga“ objavila je celokupno delo pesnika, dramskog pisca, esejiste, pripovedača, publiciste, književnog kritičara i analitičara Ljubomira Simovića.

Pored recenzenata, akademika Predraga Palavestre i profesora dr Jovana Delića, o Simovićevom opusu je govorio je akademik Milosav Tešić.

Iz tekstova recenzenata se mogla dobiti slika šta sadrži 12 impresivnih tomova, u opremi dostojnoj veličine i značaja Simovićevog raznovrsnog stvaralaštva.

Palavestra je stavio akcenat na autorovo javno i kritičarsko delovanje jer on je „svagda bio i ostao na vrelom poprištu društvenih zbivanja“.

Delić je dao pregled celokupnog Simovićevog dela, deleći ga na šest segmenata, naglasivši da su svi podjednako značajni i da ovakva odabrana dela „daju puni uvid u širinu, raznovrsnost, razuđenost i bogatstvo jednog moćnog opusa“.

Poezija kao središte

Akademik Tešić, Simovićev „sabrat“ na planu poezije, napisao je studiju naslovljenu „Košava duva i u ‘Obećanoj zemlji'“ u kojoj je prepoznao da je izvorište i utok svim Simovićevim literarnim delima poezija.

Ilustrujući to Simovićevim stihovima, on je govorio o pesnikovom odnosu prema dvema temama – boje i neprekidno praćenje godišnjih ciklusa u prirodi.

Simović je otkrio da je „pišući o poeziji, slikarstvu i pozorištu pisao o onom što voli“, a pišući o politici pisao je o onome od čega se branio.

Nabrajajući ličnosti i teme kojima se bavio, Simović je naglasio da je „svemu pristupao iz pozicije pesnika“.

„Pišući o slikarima i vajarima nisam se pretvarao u likovnog kriitčara ili istoričara umetnosti, pisao sam kao pesnik koji voli sliku i skulpturu“, rekao je Simović i dodao da se pišući o politici nije pretvarao „u političkog analitičara ili, još gore, političara“, već „kao pesnik koji se oseća dužnim da se javno usprotivi politici koja nas uvlači u sukobe sa susedima i svetom i sa samima sobom“.

„Bilo čim da sam se bavio, poezija je za mene uvek bila središte iz koga sve polazi, u kome se sve ukršta i na kraju sabira“, zaključio je Simović.

Izvor: Radio Televizija Srbije