U okviru ovogodišnjeg festivala kratkog filma RAF u Zagrebu (21.-27. marta 2010.) biće prikazan kratki film „Udah“, deo omnibusa „Video V. Poezija“ pesnikinje i video autorke Natalije Ž. Živković.

Omnibus „Video V. Poezija“ zasnovan je na poeziji Natalije Ž. Živković objavljivanoj u antologiji nove Yu poezije „Van kutije“, časopisima kao što su Disovo proleće, Treći trg, Knjigomat i Trag, a takođe i nagrađenoj“Nagradom Risto Ratković za mlade autore“ (2009).

AKSEL

Aksel je jedan čovek
I dečko
On ima špicast nos
I nost

Često ga vidim
Tušira se
Kapljicama vode

Aksel ima ikonu Belog anđela
I kornjaču
I motor
I muštiklu
Imao je ranije
Afričke maske koje se beče sa zida
Njima sam začepila oči
Njih nema više

Aksel radi
Radi
Radi
Ne gubi vreme

Jer jednom
Upao je u reku
I isplivao uprkos uzaludnosti

Potomci tad mu podigoše
Posvećeni hram
Ali Aksel bio je skroman
I otišao
I sve je zaboravio

Kažem:
-Aksel, sećaš li se
onog hrama?
A on samo gleda u sto
I ne mrdaju mu se oči

Ili mi kaže:
-Baš si se promangupirala!

I pojuri da me stigne
S praherom za golicanje

A ja se sakrijem iza ormana
Ne vide mi se ni prsti

UVID

Kada bi Aksel imao nož ubice
To bi bilo opasno
Zaista

On se češe noktom
To je dokaz da je živ

Aksel je jedna osoba
Što nekad leži, a nekad sedi
Gleda iz profila u sto
Razmišlja šta će sa kolima i šrafcigerom
Aksel obično ima crnu majicu

Eto, toliko o njemu

Ja sam jednom jagnje bila
Ali sam se prepila mleka
Od toga sam se prenaduvala
I postala oblak
Letela sam i letela
Iznad gradova i sela
Letela kroz razne bajke

Kad je izašao ogromni čovek sa bradom
I sekirom

Molila sam, molila
I molila, i plakala
Ali nije bilo povratka, izlaza, ni zavijutka
I postala sam ravna kao bara
U koju deca pljuju
I kiša
I Aksel

Kada bi Aksel imao oči ubice
Video bi koliko sam izlomljena

CVETNA REPIPETIJA

Poznajem jednu osobu

Uvek je postavim pored saksije
Da joj u saksiji ne bude neudobno

Međutim, njoj je usled toga
Na glavi
izrasla ljubičica!

I zahteva da sklonim ljubičicu
Jer ljubičica je ženstvena
(A osoba je muškog pola)

Što pre
Naći ću onoga
Kome je u moći
Da ljubičicu ubere

A do tada
Mogu samo da

Pipnem osobu kažiprstom
Na mesto obeleženo
Markerom

Ako će to nešto pomoći da
joj bude lakše

 

ONA

Da,

Postoje ljudi
crveni, plavi, žuti
zeleni

I devojka kratke kose
u sivoj rolci

Koja priča priče sa drugim ljudima

A ne zna da sam tu ja
(bedna i beznačajna)

Ali šarena i prava
ako popričamo

I okolnosti će to dozvoliti
jer je toliko jako
da mora da
Bude

Jer ona je moj spas
Iako ne shvata kakav nosi ključ

Ne shvata pored drugih stvari
koliko je to važno

 

ONA I

Iznenadiš se odjednom
Kako postoji neko takav

Iza ugla će da iskrsne
Kad prestaneš
Ozbiljno da tražiš
Ili čak već
Zaboraviš

A tamo

Stoje neke srebrne oči
Plava kosa
Lice koje miriše na sneg
Među silnim ljudima
Koji mirišu na dim, kuće i rumenilo

To je Ona

Kroz nju
Spoznaću svet
I ući tada
u hiljade ljudi

UDAH

Ja koračam
ulicom
Ja govorim
Pevam

Zašto su ti ruke i noga
zalepljene za zid?

Zdravlje je u rečima
koje se otržu s mojih usana

Reči su šarene

One govore o
običnim stvarima

Stići će ti autobus

Eto,
to si ti,
s naočarima
i kratkom kosom

A ja se osećam ispunjenom
kao da govorim
reči
pune magije

kao da recitujem
vrlo važnu
pesmu

I osećam se

zdravo

Otići ću u šumu
Družiću se s patuljcima

Oni imaju duge brade
Oni imaju crvene kape

Ovde su ljudi sivi
Tamo su prave slike

Ali naša srca u grču
Teško ih, retko vide

Kad nekog susretnem
kažem:

Vidi,
pročitala sam ovu
knjigu
i zato je danas
u meni

i neki drugi čovek

i svet je šaren
šaren

samo to zavisi od toga
kako ga gledate…