Zašto je šećer sladak, ili kako nam mozak saopštava da nešto miriše a nešto je kiselo, kako se prave molekuli deterdženta rastvorljivi u vodi, šta su boje, a šta pigmenti bez kojih ne bismo živeli „u koloru“, zašto je ljudski organizam ogromna hemijska laboratorija, najzad, zašto je važno nemati strah od hemikalija. Sve ovo, i više od toga, saznaćete na izložbi „Molekuli u tajnama života i u svetu“ u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Opšte je prihvaćena metafora da se naučnici bave otkrićima i pronalascima, a umetnici kreacijom. Međutim, izložba obrazovno-naučnog karaktera „Molekuli u tajnama života i svetu oko nas“ koju su organizovali SANU, Hemijski fakultet i Srpsko hemijsko društvo otkriva nam drugačiji, kreativan i popularan način da se upoznamo sa savremenim dostignućima u hemiji i njenim primenama, sa posebnim osvrtom na molekule koji imaju široku primenu u svakodnevnom životu, kao što su lekovi, mirisi, hormoni, otrovi, pesticidi… svila, celuloza, sintetika…
Izložba prikazuje razne prirodne molekule, naročito one koji su sastavni delovi živih organizama i predstavljaju njihove funkcije u živim tkivima, i sintetičke molekule koji ulaze u sastave mnogih materijala. Molekuli su predstavljeni slikama njihovih struktura, modelima, kompjuterskim grafikama, a njihove funkcije kompjuterskim animacijama. Sa estetske strane, ovi eksponati, propraćeni zanimljivim tekstom su privlačno i provokativno štivo, pogotovo što se iz njih može zaključiti ne samo struktura i funkcija molekula nego i mehanizam suzbijanja bolesti, na primer, dijabetesa.
Ovu zanimljivu i edukativnu postavku pripremila je ekipa stručnjaka (veoma uputne tekstove u katalogu pisalo je 30 hemičara) na čelu sa Živoradom Čekovićem, uz podršku sponzora. Uvodnik u katalogu napisao je akademik Ivan Gutman. Autor postavke je Marina Dokmanović, dok je molekulske modele realizovao Nemanja Petrović.
– Mene je izložba koštala tri godine života, državu samo jedan milion dinara (iz Fonda za nauku); njena ukupna cena je 25.000 evra, svi autori su besplatno pisali tekstove u želji da popularišu hemiju kao centralnu prirodnu nauku; plaćen je samo autorski honorar za postavku 3.000 evra – kaže Čeković i dodaje da je za njeno pažljivo razgledanje, čitanje tekstova na zidu i gledanje filmova, na primer, o tome kako rade mišići i zašto bebe donose rode potrebno izdvojiti dva sata.
„Hemija i hemijske veštine nisu od juče. Na nekim ranijim hemijskim dostignućima počiva celokupna naša civilizacija. Ona su do te mere utkana u naš svakodnevni život da ih uopšte ne primećujemo. Osim zlata, u prirodi ne postoji nijedan drugi metal. Sve što je od metala (a nije od zlata) veštački je hemijski proizvod. U prirodi nema ni stakla, hartije… Mnogo toga što se koristi u savremenom građevinarstvu (počev od kreča i cementa) hemijski je proizvod, kao što su i cigla i crep. Zato nije preterano reći da većina stanovništva stanuje u hemijskim zgradama. Pretpostavljam da su posetioci ove izložbe ujutru oprali zube. Osim ako im je četkica bila od kosti ili drveta, a dlačice od konjskog repa, oni su koristili jedno od dostignuća hemije. O tome da je i pasta za zube hemijski proizvod, izlišno je govoriti. Za skeptike još i ovo: čak i ako zanemarimo da se pšenica pre žetve, a pšenična zrna posle žetve, obilno tretira hemikalijama, nema hleba bez sode bikarbone“, čitamo iz predgovora prof. Gutmana.
Profesor Čeković pak objašnjava:
– Jednostavno rečeno, kada gutamo aspirin, gutamo molekule, kada držimo knjigu u ruci, držimo molekule, kada pijemo kafu, osećamo ukus molekula kofeina, kada se divimo bojama orhideja divimo se kombinacijama molekula raznih boja, čak i kad sedimo u fotelji, sedimo na elastičnim slojevima molekula… Zamenom samo jednog atoma u molekulu gorivo se može pretvoriti u otrov, nejestiva materija u jestivu, neprijatan miris zameniti aromatičnim mirisom. Takve male promene samo jednog atoma u molekulu hemiju čine uzbudljivom naukom i predstavljaju čuda hemijskog sveta.
Nažalost, na kraju moramo reći da smo od organizatora saznali da izložba „Molekuli u tajnama života“ neće obići Srbiju, jer država za to nema novca, što drugim rečima znači da će veliki trud hemičara i nadasve poučna prezentacija završiti u nekom magacinu. Jedino će video filmovi biti prikazani na Hemijskom fakultetu i u školama. Sramota!
Aspirin – najpoznatiji lek na svetu
Još su Sumerci koristili lišće vrbe za ublažavanje bolova, a Hipokrat je preporučivao napitak od kore bele vrbe protiv groznice. Vrbov ekstrakt je salicil. Iz salicila Rafael Piria dobio je salicilnu kiselinu, a prvu sintezu napravio je Šarl-Frederih Gerhard (1859. godine) ne znajući da će ona postati najpoznatiji lek svih vremena. Trideset godina kasnije u „Bajernu“ je počela industrijska sinteza aspirina. (Iz teksta „Taksol: od prirodnog proizvoda do komercijalnog leka protiv raka“, u kome možete pročitati da se posle ispitivanja desetine hiljada biljnih vrsta iz kojih je izolovano sto hiljada jedinjenja za lečenje kancerogenih oboljenja, najdelotvornije dobijeno iz kore pacifičke tise)
Za dušu i telo
Pre 50.000 godina neandertalski čovek ostavljao je na grobovima svojih predaka hajdučku travu i beli slez, da okrepe duše i tela mrtvih. Recepti od konoplje, opijuma, šafrana i majčine dušice pominju se u Mesopotamiji. Ebersov papirus (iz Egipta) napisan 1550. godina pre Hrista spominje 877 droga, od kojih je do danas utvrđen identitet za 358.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 80 odsto stanovništva leči se biljnim ekstraktima. Više od 40 odsto lekova koje su komercijalizovale farmaceutske kompanije biološkog je porekla (70 odsto potiče od biljaka, 25 odsto od mikroorganizama, a 5-10 odsto iz životinjskog izvora. (Iz teksta Radomira N. Saičića i Zorane Ferjančić)
Izvor: Blic Online Milena Marjanović