Небојша Ђорђевић
СОНЕТ О ЈАСОНУ
Једног дана владаћеш и ти овим светом
пригрљен ветровима, никад завршених путовања.
с водом на рукама, с лекитима обновљених испловљавања,
мењајући се усред промене натопљеним сплетом
усталасаних судбина, ирањављеног поноса
неослобођених душа у непознатом ходочашћу.
Јасоне, тај свет је вечни сукоб Зевса и Хроноса,
сина и оца, испуњених очију узаврелом страшћу,
коју и ти мораш поновити овом пловидбом.
Кад саградиш брод, назови га именом градитеља,
испред, пренеси Херу (старицу) преко Анавроса и том чинидбом
изазаваћеш похлепу Пелијеву за златним руном, ради родитеља,
једносандални Диомеде, поведи нас на Колхиду, да сазримо у победе,
ако не даш судбини, да те сама одведе.