Svako vreme ima svoje fatalne žene, ili bolje reći, fatalne žene koje zaslužuje. Rimsko doba imalo je Kleopatru, Vizantija – Teodoru, a naše čak njih nekoliko. Stvarna ili virtuelna, konzervativna ili slobodoumna, temperamentna ili dosadna, fatalna žena je oduvek pokretala maštu muškaraca. Njen neodoljiv šarm ometao je ljude na vlasti. Muza je imala neospornu fizičku i intelektualnu snagu, dominantnu želju da opčini, ali i da ostane slobodna. Njoj je posvećena knjiga „Fatalne žene“ koju je napisao italijanski publicista Đuzepe Skarafija.
U istoriji književnosti, od Šarla Bodlera do Augusta Strindberga, od Gabrijela Danuncija do Prospera Merimea, muzu su vazda opisivali tako što su je pretvarali u mit koji su potom preuzimali slikari ili mizičari. Bile su glumice, poput Sare Bernar, gospođe kao madam Žilijet Rekamije, špijuni a la Mata Hari, intelektualke tipa Lu Salome. Posećivale su Fridriha Ničea, Sigmunda Frojda, Bodlera, Balzaka… Fatalne žene su iznad svega, čak iznad kaprica tržišta, premda sadašnja ekonomska kriza nameće apsolutne kriterijume čak i na polju zavodljivosti. Erotična je žena ubica Šeron Stoun (u filmu „Fatalna privlačnost“), decentna Ava Gardner (na slici)… Svemoćna fatalna žena dogurala je i do trona – Karla Bruni je postala žena predsednika, što je doskora bilo nezamislivo. U tom smislu naše društvo je načinilo korak napred, primećuje pisac ovog zanimljivog i popularno napisanog štiva, citirajući reči grofice Kastiljone koje i danas važe: „Dužnost svake žene je da bude lepa ne zbog sebe već zbog drugih. Radi sebe, pak, treba da bude ambiciozna i prefrigana“.
Jedan crtež Žan Dival, čuvene Bodlerove muze mulatkinje, otkriva nam i kakav su fizički izgled poete preferirale. Divlje graciozna, istaknutog poprsja, laganog hoda, krupnih tamnih očiju i bleštavo belih zuba – zar nisu osobine koje i danas pisci traže, a ne samo Bodler koji se divio crnoj Veneri.
Ipak, za razliku od poeta i državnika prošlog veka, sadašnji kao da radije padaju ničice pred pukim fizičkim šarmom sirena, zaključuje publicista, koje se nikako ne mogu porediti sa jednom Sarom Bernar. Setimo se reči francuskog pisca Antoana Blodina. „Sve su žene fatalne. Počinje se time da im dugujemo život, a na kraju su one uzrok naše propasti“.
Izvor: Blic Online M. Marjanović