Rusija obeležava sto godina od smrti književnog diva koji je, kao niko posle, mogao da ponese epske terete

RUKE su mu neobične: ružne, čvorovite, pa ipak pune osobite izrazitosti i stvaralačke snage. Takve je ruke verovatno imao Leonardo da Vinči. Takvim rukama mogućno je sve raditi. Nalik je na Boga, ali ne na Savaota ili Olimpijca, već na onog ruskog Boga koji „sedi na klenovom prestolu pod zlatnom lipom“ i mada nije mnogo veličanstven, lukaviji je, možda, od svih drugih bogova.

Tako je Lava Nikolajeviča Tolstoja opisao Maksim Gorki u jednoj od svojih beležaka o savremenicima.

Rusija i svet ove godine obeležavaju 100 godina od smrti gorostasnog pisca. Na njegovom rodnom imanju Jasna Poljana protekle nedelje organizovana je međunarodna naučna konferencija „Lav Tolstoj i svetska književnost“, na kojoj su osim ruskih istraživača Tolstojevog stvaralaštva učestvovali naučnici, istoričari književnosti iz 14 zemalja, među njima i profesori sa Oksforda i Prinstona.

Direktor muzeja-imanja Jasna Poljana, prapraunuk pisca Vladimir Tolstoj, rekao je za „Glas Rusije“ da ljudi kao Tolstoj ne umiru u ljudskom sećanju, u ljudskoj svesti, već nastavljaju da žive svojim knjigama.

– Zato, uslovno govoreći, to je 100. godišnjica od momenta prelaska Tolstoja u besmrtnost. Sada vidimo novi jak talas prevoda Tolstoja na sve velike svetske jezike, čega nije bilo u poslednjih 30, 40 godina. Znači da je Tolstoj ponovo potreban početkom 21. veka. Moguće da je društvo osetilo potrebu za zdrav odnos prema životu, za usmerenost ka dobru, za samousavršavanje, koji su tako karakteristični za Tolstoja – rekao je njegov praunuk Vladimir.

Za sto godina od smrti velikog pisca, po njegovim rečima, promenio se način života čoveka, ali ne i psihologija. Mnoge tradicionalne vrednosti, za koje se Lav Tolstoj borio, ponovo postaju aktuelne: porodica, odgovornost u bračnom životu, pred decom…

Jubilej je propraćen i velikim brojem novih knjiga o porodičnom životu Lava Tolstoja i njegovim knjigama, a moskovski muzej Lava Tolstoja pripremio je, po rečima direktora Vitalija Remizova, senzacionalna izdanja. Reč je o knjigama koje objašnjavaju uzajamni odnos pisca i njegove žene Sofije, kakva je njena autobiografska knjiga „Moj život“, u kojoj je izneto mnogo patnje iz duše Sofije Andrejevne.

Predstavljena je i knjiga „On i ona“ koja osvetljava uzajmane odnose Tolstojeve porodice, čak protivrečnosti, koje su postojale među njima. To izdanje čine tri dela: čuvena pripovetka „Krojcerova sonata“, a zatim priče njegove žene i sina. Posebnu pažnju izazvala je i knjiga „Duhovni lik moje majke“, koja je nastala iz arhiva Tolstojeve majke koji se čuva u moskovskom muzeju. Ona je vodila dnevnik putovanja, dnevnik posmatranja prilikom vaspitanja svoje dece, dopisivala se s mnogim rođacima i odlično vladala stilom, pisala je i pesme. Knjiga obuhvata komentare i razmišljanja samog Tolstoja o problemu materinstva.

– Neki smatraju da je Tolstoj ženomrzac. U stvari niko nije tako dobro razumeo ženu, branio ženu i njeno pravo na slobodu, samostalnost, unutrašnju duhovnu nezavisnost od muškarca, otkrivao u njoj velike tajne njene božanstvene prirode kao Tolstoj – rekao je za „Glas Rusije“ Remizov.

U pripremi je i knjiga-album, posvećena zagonetnom odlasku pisca iz Jasne Poljane u oktobru 1910. godine i njegovoj smrti na maloj stanici Astapovo – u novembru. Prvi put se objavljuju i dnevnik piščeve kćerke – Aleksandre i delovi dnevnika njene prijateljice, kao i pomoćnice Lava Tolstoja Varvare Teokristove, zatim prepiska članova porodice, počev od jula 1910. godine sve do smrti klasika.

Po veličini, bio je ravan svome stoleću, taj div što je mogao da ponese epske terete, onakve pod kakvima bi bio zdrobljen ovaj današnji naraštaj, mnogo slabiji i kraćeg daha, govorio je o Tolstoju Tomas Man.

ZLATNI RUSI APSOLUTNI bestseler u Srbiji ove godine je Tolstojev roman „Rat i mir“. Kompanija „Novosti“ objavila je to remek-delo u okviru edicije „Zlatni Rusi“, a čitaoci su pokazali da žude za starim majstorima: trotomno izdanje romana oborilo je sve tiražne rekorde i do danas prodato u 190.000 primeraka! Čitati „Rat i mir“ je poput odlaska na odmor: žao ti je kad se završi. Sa žaljenjem privodeći kraju čitanje „Rata i mira“, pomislio sam kako u 21. veku takvih romana više neće biti. Nije ih, doduše, bilo ni u 20. veku. Svaki, pa i moćan talenat, bio to Pasternak ili Solženjicin, bio je prinuđen da se bori sa izazovom Tolstoja, ne posedujući njegovu osnovnu prednost – prvenstvo. Prvu rusku epopeju čini svojstvo koje ne podleže analizi – besprimerna životnost. Otuda roman „Rat i mir“ ne može da zastari – rekao je jednom pisac Aleksandar Genis.

Izvor: Novosti.rs B. Đ.